Јао, и ја сам око тога био главу пре неких пет година, кад сам морао да забележим текст те песме и објасним непознате речи. Колико ја знам, на основу извођења̂ која сам слушао, у песми постоји облик ѕъмни (ѕ = /dz/, ъ =/ə/). То крајње -в никако ту не би могло да стоји, пошто се у том крају, колико знам, оно користи за множину (тако, петлови појев, Морава ѕъмни). (Мики би то могао да потврди, њему је ближе.) Е, а то -вн- је такође објашњиво дисимилацијом мн > вн, као што имамо гумно > гувно, тамно > тавно…
Књижевни лик тог глагола гласи замневати и значи ’замирати, утишавати се’ или ’допирати (о звуку), разлегати се, одјекивати’, што је потпуно у складу са значењем у песми. И фонетски је то објашњиво: призренско-тимочки говорни тип често уместо штокавског /з/ узима /ѕ/, уместо /а/ има полугласник /ъ/ (мада му ту етимолошки није место), а уместо итеративног суфикса -(иј)евати у песми имамо глагол на -(ј)ети (конструисано: ѕъмнети; мада у том крају нема инфинитива).