Ѕъмнети

[Шишмиш]

Ово је, изгледа, врањанска реч, а чуо сам је у једној песми Станише Стошића.

Петлови мори појев,
Морава ѕвънив.
Пуштај ме злато моје,
да идем.

А тој су мори петлови,
петлови лъжови.
Легај ми злато моје
крај мене.

Додуше, ја сам у почетку разумео да он вели „Морава црни“, ал’ испаде да сам глувча сад кад нађох текст. Заиста, кад се мало обрати пажња, изгледа као да стварно каже нешто попут ѕвънив.

Шта значи ово? Морава звони? 
Помагајте, добри људи. 

[J o e]

Јао, и ја сам око тога био главу пре неких пет година, кад сам морао да забележим текст те песме и објасним непознате речи. Колико ја знам, на основу извођења̂ која сам слушао, у песми постоји облик ѕъмни (ѕ = /dz/, ъ =/ə/). То крајње -в никако ту не би могло да стоји, пошто се у том крају, колико знам, оно користи за множину (тако, петлови појев, Морава ѕъмни). (Мики би то могао да потврди, њему је ближе.) Е, а то -вн- је такође објашњиво дисимилацијом мн > вн, као што имамо гумно > гувно, тамно > тавно…

Књижевни лик тог глагола гласи замневати и значи ’замирати, утишавати се’ или ’допирати (о звуку), разлегати се, одјекивати’, што је потпуно у складу са значењем у песми. И фонетски је то објашњиво: призренско-тимочки говорни тип често уместо штокавског /з/ узима /ѕ/, уместо /а/ има полугласник /ъ/ (мада му ту етимолошки није место), а уместо итеративног суфикса -(иј)евати у песми имамо глагол на -(ј)ети (конструисано: ѕъмнети; мада у том крају нема инфинитива).

[Шоми]

Нешто слично сам и ја почео да пишем, додуше, не толико стручно.

То крајње -в никако ту не би могло да стоји, пошто се у том крају, колико знам, оно користи за множину (тако, петлови појев, Морава ѕъмни). (Мики би то могао да потврди, њему је ближе.)

Потврђено. (Чули сте ону лесковачку прилагодбу „Матрикса“: Не слушај б’е ти ко’е ти други мељав. = ’Не слушај шта ти други причају’.)

[Шишмиш]

Фала лепо. 

[Бруни]

Izvinite, ali kakva su to slova? 

[Belopoljanski]

Ћирилична, а дато је у /заградама/ и како се изговарају.

[Бруни]

Ћирилична, а дато је у /заградама/ и како се изговарају.

Ovo bogami nije ćirilica. Barem ne ova naša, pa mi nemamo te znake za mekoću kao Rusi. Ovo je nešto starinsko… Je l’ to neki slavenoserbski ili šta već?

[J o e]

Не, то је савремена ћирилица. Македонци користе слово <ѕ> за африкату /дз/, па се и у нашим дијалекатским текстовима користи исти знак. (Мада неки бележе и као <ʒ>.) Ту вредност има још од старословенског.

[Miloš Stanić]

Ovo oko -v na kraju, mislim da grešite. Poznajući govor kumanovskih Srba mislim da se nastavak -v odnosi na trajnu radnju, bilo da se radi o jednini ili množini.

[Belopoljanski]

Ovo bogami nije ćirilica. Barem ne ova naša, pa mi nemamo te znake za mekoću kao Rusi. Ovo je nešto starinsko… Je l’ to neki slavenoserbski ili šta već?

Добро, Бруни, мајку му… Зезаш ли се или озбиљно питаш? То су стара ћирилична слова којих нема у савременој српској азбуци, али су до сад барем неколико пута помињана, писана и објашњавана и овде и на ОДФ-у, чак сам за ъ слао и снимљен звук (то на ОДФ, док си и ти била тамо). S је „дз“, а ъ није знак за умекшавање (побркала си га са танким јер) него шва. Надам се да ја сад не звучим досадно или да придикујем, али заиста сам мислио да су те ствари међу онима који се баве језиком општепознате.

ПС. @♥ Био, али се вратио накратко, па изашао напоље.

[Бруни]

Ovo bogami nije ćirilica. Barem ne ova naša, pa mi nemamo te znake za mekoću kao Rusi. Ovo je nešto starinsko… Je l’ to neki slavenoserbski ili šta već?

Добро, Бруни, мајку му… Зезаш ли се или озбиљно питаш? То су стара ћирилична слова којих нема у савременој српској азбуци, али су до сад барем неколико пута помињана, писана и објашњавана и овде и на ОДФ-у, чак сам за ъ слао и снимљен звук (то на ОДФ, док си и ти била тамо). S је „дз“, а ъ није знак за умекшавање (побркала си га са танким јер) него шва. Надам се да ја сад не звучим досадно или да придикујем, али заиста сам мислио да су те ствари међу онима који се баве језиком општепознате.

ПС. @♥ Био, али се вратио накратко, па изашао напоље.

Pa znaš šta, BP? Kao što je Joe rekao u nekoj drugoj temi, ne visim ja na netu 24 sata! Očigledno je da sam tu priču na ODF propustila, a možda sam je i samo lako preskočila, jer nije meni baš sve u vezi sa jezikom zanimljivo. Što se tiče toga da li spadam u one "koji se bave jezikom" ili ne, pa bavim se, ali stranim . Srpski jezik mi je hobi, tako nemoj očekivati od mene da znam sve što zna npr. Joe, kome je srpski jezik struka. Meni nije i pamtim samo ono što mi je interesantno (a ponekad ni to, jerbo sam opšte poznata po svom ribljem pamćenju).  

PS:Šta ti je ono u PS? 

[Шоми]

Ovo oko -v na kraju, mislim da grešite. Poznajući govor kumanovskih Srba mislim da se nastavak -v odnosi na trajnu radnju, bilo da se radi o jednini ili množini.

Може бити. Нису ни мени нарочито блиски ти говори.Ја нисам чуо такву употребу, само онакву као множински наставак. Да ли кажу нпр. ја радив?

[J o e]

Ја заиста сумњам да нема промене по лицима и да све обавља наставак -в. Имаш ли, Милоше, неку ближу потврду/опис?

[Miloš Stanić]

Šomi, problem je što se u književnom makedonskom sa -v gradi prošlo vreme. Tako da kažu tako, ali može da znači i ovo i ono, zavisno od konteksta.

Joe, ne mogu da ti dam nikakvu potvrdu, ne raspolažem literaturom… jedino da probam da iskopam primere na youtube.

[Miloš Stanić]

pazi ovaj video, na 0:54

http://www.youtube.com/watch?v=vUVWB5ekC5I&feature=related

"Ima, ima, ke dojdev"… mada nije baš dobar primer… šta znam, možda i grešim.