Српски језички атеље > Транскрипција
Goriot
Dacko:
--- Цитат: J o e у 31. 03. 2014. у 11.16 ---Узмеш мушки надимак и буниш се што си женско. :P Онда предложи своју морфологију.
--- Крај цитата ---
Mislila sam da i ne odgovaram na ovo zato što je uvredljivo, ali smajli valjda ukazuje na to da si hteo da budeš duhovit.
Koristim sopstveni nadimak, koji je ženski zato što pripada meni.
I kada isto glase muško i žensko ime, razlikovaće se pridevi, npr. od ženskog imena Džastin pris. pridev biće Džastinin, od muškog Džastinov. Ako žena i koristi baš muško ime kao nadimak, pridev će se graditi kao od ženskog imena, npr. u knjigama Lujze Mej Alkot kaže se da je nešto Džoino kad pripada devojčici s nadimkom Džo, ili u ‘Ljubavnoj priči’: „A ovo je Oliver, Džoin prijatelj.“
Ženska imena na -o i –e prisvojni pridev grade isto kao imena na –a. Ako se neka Japanka zove Himiko, njena priča biće Himikina, ne Himikova, ovo drugo bismo upotrebili da se tako zove neki Japanac.
J o e:
Дацко, придеви на -ин од таквих женских имена су неинтуитивни и нужно зло, а Химико никако морфолошки не иде заједно са Дацко. Има још имена (и надимака) са суфиксом за мушки или средњи род која носе жене, типа Јоле, Мајче, па доста људи (већина?) каже с Јолетом, од Мајчета; Јолетове оловке, Мајчетова мајка. И у томе нема по себи ничег лошег, јер су просто у колизији граматички и природни род, што се у различитим примерима у језику различито решава.
Dacko:
Ali jasno ti je da Dacko ne spada u takva samim tim što ga u promeni tretiraš kao nepromenljivo (’raspravljao sam sa Dacko’). Po tvojoj kategorizaciji ipak bi ono išlo u grupu ’nužno zlo’. :P:
(Da ne zaboravim dopunu prethodnog posta, način građenja prideva koji sam opisala ne važi za prozirna imena, gde se neka zajednička imenica koristi kao nadimak ili ime, npr. kod indijanskih ili prevedenih kineskih imena u stilu Modro Pero, Sjajni Biser, ali važi i za neprozirna ženska imena i nadimke na -u ili -i, npr. Bruni.)
J o e:
Па не. Ни Јоле нема устаљени облик деклинације (нулту или -а). Неко је од нормативиста то помињао. Мени је природно Дацко-Дацка; Дацков, неком другом Дацко-Дацко; Дацкин.
Dacko:
Neko od normativista negde je pomenuo, aha… pa onda je sve u redu, inače bih još pomislila da ono što je tebi prirodno samim tim postaje i pravilno, ali da isto nipošto ne dozvoljavaš drugima, pa ni prevodiocu Čiča Gorija za koga ispade da je ’nedovoljno poznavao francusku fonetiku’ pa zato nije zadržao krajnje o u promeni.
U svakom slučaju, moje forumsko ime nema veze sa deminutivima tipa Jole i Majče, nije nastalo na taj način, nije u pitanju ime od milja, i treba ga tretirati kao strana i neprozirna ženska imena, sa istom promenom kao da sam odabrala da se ovde zovem Aniko ili Xyzo, na primer.
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање