Сад, читајући поново, видим да те заправо највише интересује аутоматизација акцената у косим облицима. За придеве је то како сам рекао, прилично једноставно, будући да нема много места за колебање, буквално само два: неодређени мушки у односу на женски и средњи, и у односу на њих одређени вид. И та два су увек или најчешће дефинисани у речнику (ја бих користио Матичин једнотомник). Компаратив и суперлатив су увек предвидљиви: (а)а̀-ијӣ/а̏-јӣ.
За именице и глаголе има много више спорних места: код именица за почетак вокативи и генитив множине. Плус неке разликују једнину од множине, неке поједине падеже (дат. и ак. јд. им. на -а, или лок. јд. им. на -∅). Да не помињем што се све то уплиће са сегментним алтернацијама као што је непостојано а, прелазак л у о. Баш пуно посла, за који би алгоритам био прилично гломазан. Слично је, и заправо горе, с глаголима, који имају још више облика.
Можда је за то најбољи пут направити алгоритам према једном приручнику (нпр. Вукушићу или Дешићу – Црногорце, на основу имена аутора, не бих ни случајно узимао у обзир) који би се прилагодио српском одн. савременом узусу (будући да је и Дешић акценатски мало анахрон).
Али, чисто да знаш, све то што ће писати у речницима неће бити до краја меродавно за српски стандард, будући да су акценати у огромној мери у превирању и да нормирано касни за стандардним бар 50 година. Да поменем само примере косих облика као Тибѐта̄на̄ца̄, по̏лица̄јче, копа́ља̄, ра̀змӣшља̄ху.