Писање назива ензима и коензима

[Канва]

Поздрав свима. Као што пише у наслову теме, имам дилему у вези с писањем ензима и коензима. Да, у ПСЈ постоји одељак који се тиче писања хемијских једињења, али то су једињења која су мање-више већ нашироко позната (сви знају да се пише натријум-хлорид, са цртицом). Међутим, шта радити с неким „егзотичнијим” примерима као што су рецимо ензими и коензими? Како би се требало написати име коензима NAD (енгл. nicotinamide adenine dinucleotide) или NADP (енгл. nicotinamide adenine dinucleotide phosphate)? У Правопису, наравно, не пише ништа о томе. У уџбенику из хемије за четврти разред гимназије (Завод; издање из 1993) наводи се следеће решење — никотинамидадениндинуклеотид и никотинамидадениндинуклеотид фосфат. С друге стране, у уџбенику из биологије за трећи разред гимназије (Клет, издање из 2021) срећу се облици никотинамид адениндинуклеотид и никотинамид адениндинуклеотид фосфат. На интернету се среће све и свашта, али углавном преовладава облик као и у енглеском, али транскрибован: никотинамид аденин динуклеотид / никотинамид аденин динуклеотид фосфат. Такође се поставља питања употребе цртице у наведеним називима (већ је било речи да се треба давати предност облику аденозин-трифосфат, са цртицом јер је полусложеница у питању, а шта радити с горенаведеним примерима?).

Ово наравно није једини пример будући да има безброј сличних једињења, посебно у биохемији. Којим облицима би требало дати предност? Било би корисно да искажу мишљење и они који се баве хемијом или биологијом.

[Esquivalience]

        A u knjizi Botanika farmaceutika (Radiša Jančić, Službeni list SCG, 2004, Bgd) – piše „nikotinamid-adenin-dinukleotidfosfat”. Meni se ova varijanta više sviđa. Sačekajte da vam odgovori neko ko se ovim bavio (meni je pravopis slabija strana).

        Kažete da u Pravopisu (iz 2010. ili njegovim daljim izdanjima) to ne piše, što znači da ste već možda videli da piše i da se „u ovoj oblasti treba se držati ustaljenih običaja u toj struci, primenjivanih u prestižnim publikacijama”. Predlažem da vidite kako je u zbornicima za biologiju i/ili (bio)hemiju. Ako nije dosledno – onda kako vam zgodno.

        Ne mislim da će vam iko zameriti ako pišete kako je u tom udžbeniku iz biologije. On je iz 2021, kažete, a ovaj iz hemije o kome govorite je iz 1993, pa ne znam koliko je oprezno pozivati se na konvencije u njemu.

[Канва]

        A u knjizi Botanika farmaceutika (Radiša Jančić, Službeni list SCG, 2004, Bgd) – piše „nikotinamid-adenin-dinukleotidfosfat”. Meni se ova varijanta više sviđa. Sačekajte da vam odgovori neko ko se ovim bavio (meni je pravopis slabija strana).

        Kažete da u Pravopisu (iz 2010. ili njegovim daljim izdanjima) to ne piše, što znači da ste već možda videli da piše i da se „u ovoj oblasti treba se držati ustaljenih običaja u toj struci, primenjivanih u prestižnim publikacijama”. Predlažem da vidite kako je u zbornicima za biologiju i/ili (bio)hemiju. Ako nije dosledno – onda kako vam zgodno.

        Ne mislim da će vam iko zameriti ako pišete kako je u tom udžbeniku iz biologije. On je iz 2021, kažete, a ovaj iz hemije o kome govorite je iz 1993, pa ne znam koliko je oprezno pozivati se na konvencije u njemu.

Захваљујем на одговору! Проблем је што се зато у Клетовом уџбенику могу наћи неке друге, много баналније правописне грешке, а између осталог и недоследности по питању писања једињења у истом уџбенику (на пример, на једном месту пише „аминокиселине”, на следећем „амино-киселине”)… А пошто нисам наишао ни на какво стриктно правило, а срећу се различити облици у различитим изворима и нема доследности, решио сам да се овде обратим. По ономе што пише у ПСЈ (да се треба ослањати на устаљење облике у струци) требало би, дакле, да сачекамо мишљење некога ко је у хемијским и биолошким водама.

[Esquivalience]

​        Nije da nema pravila uopšte. Dodao sam kao prilog ovoj poruci šta Klajn kaže. U principu je kriterijum da li je neki deo reči promenljiv ili ne, i ako nije – crtica. Zato Pravopis kaže kalcijum-sulfat i ugljen-dioksid. Po tom generalnom pravilu – ispalo bi nikotinamid-adenin-dinukleotid-fosfat.
        Međutim, na Vikipediji piše „nikotinamid adenin dinukleotid fosfat” – dakle kao i u udžbeniku iz biologije (drugačije se razdvaja, ali opet je razdvojeno, nije s crticama). Zbog toga – meni na prvi pogled izgleda kao da je struka odlučila da piše s razmacima (udžbenik iz 2021. i Vikipedija). Stoga, pisao bih s razmacima.
       

        A kad ste već pomenuli aminokiselinu – znajte da Pravopis kaže amino-kiselina, a u Rečniku Matice srpske piše aminokiselina (moj je utisak da je u struci tako i ustaljeno i opažam to kao jednu reč).
        Baš je nezgodno.