Videh da je Pavle Ćosić ove godine objavio knjigu pod nazivom Jezičke nedoumice: zablude i mitovi.
Prelistao sam je malopre u knjižari, pa da javim šta je i o čemu je. U pitanju je prilično kratka knjižica koja predstavlja korisnu i konciznu kolekciju rasprostranjenih zabluda o (standardnom) srpskom, koje su dobro poznate redovnim članovima ovog foruma, ali široj publici često nisu.
Imamo sve od klasika poput „ne može zadnje vreme, mora poslednje”, „ne može na telefonu, mora kraj telefona”, pa onda nešto novijih kao što je „spikeri odjednom govore nakaradno, recimo telѐvīzija, nisu tako govorili kad sam ja bio mali” ili „ma Pravopis stalno nešto menjaju”, ali tu su i manje poznata pravopisna pravila kao što je pisanje ko odnosno kô a ne k'o itsl.
Ćosić se redovno poziva na odgovarajuća normativna dela, kao i na to šta pripada domenu stila a šta razlikama između standardnog i nestandardnog.
Sve u svemu, deluje kao odličan poklon za radoznalog srednjoškolca ili dežurnog preskriptivistu-amatera iz šire rodbine.
Napominjem da sam knjigu vrlo letimično prelistao, tako da o potencijalnim previdima i nedostacima ne mogu govoriti.