Рационализација и корекција су ријечи које би требало да носе неко позитивно значење. Ипак, код нас употребљавају у значењу које тешко да може да буде позитивно и мислим да је и погрешно.
Мислим првенствено на примјере "рационализација мреже школа" и "корекција цијена". Та "рационализација" подразумијева затварање школа с мањим бројем ученика, због чега људи остају без норме у настави, дјеца морају даље да путују до друге школе, а никакве користи од тога нема. Наставнике министарство збрињава отварањем радних мјеста у продуженом боравку, дакле на платама се практично не штеди (можда у неком проценту), а дјеци плаћа превоз. Наводно је дјеци боље у већим групама, да се друже. Тешко је прихватити тај аргумент. А рад у мањим групама је сигурно бољи. Ја сам предсједнику синдиката рекао да би требало забранити употребу тог термина, а његов одговор је био "да то тако зову"!
Што се тиче корекције цијена, није ми јасна сврха овог израза. Цијене ваљда нису биле погрешне да их сад треба исправљати? Зашто се ствари не називају правим именом, зашто не кажу поскупљење? Ако кажу да ће доћи до корекције цијене, да ли тако утичу на психу недовољно образованих потрошача који не знају да то значи поскупљење док сами не виде?