Највећи број неспоразума који настају међу људима који о нечему расправљају је то што појмови о којима се разговара нису јасно дефинисани.
Мој омиљени пример је књига професора Радомира Лукића "Социологија морала" Мудри професор је, пре него што је почео да пише о теми, добар део увода, скоро сто страна, посветио дефинисању појма морал.
Тако треба почети увек, и у најпростијем разговору.
Почне неко о цивилном друштву, на пример. Одмах му поставиш питање шта је то цивилно друштво, или шта он подразумева под тим појмом. Десиће ти се да у великом броју случајева људи неће знати да ти кажу на шта мисле кад изговоре неку такву фразу.
У последње време примећујеш и сама да има све више нејасних, двосмислених, вишесмислених, а заправо бесмислених појмова. То се намерно ради, управо зато да би се обесмислиле било какве садржајне и критичке дискусије.
Има ту и она политичка коректност. Мораш да се довијаш и измишљаш којекакве еуфемизме да се неко тамо не би увредио. На пример — различити. Мисли се на елгебетеовце, али је појам толико општи да постаје смешан. Или оно са посебним потребама. Зна се да се мисли на ону сироту децу. Њих смо некад звали хендикепирани, што је прецизније, али се неко досетио да то звучи увредљиво. Да су са посебним потребама могу за себе да кажу и наркомани, и пијандуре, и нимфоманке, педофили…
Оно што ти питаш, шта је уређено друштво, спада баш у ту категорију. Зато што појам "уређено" није јасан. Друштво се може уредити на различите начине. Немачка у време Хитлера била је уређена. И била је правна држава. Донети су закони по којима се Јеврејима одузимала имовина, и све се радило по закону.
Могао бих још, демократија је моја омиљена тема, али је већ касно, скоро ће 1 по поноћи.
