Чија је пошљедња - преводиочева или лекторова/издавачева?

[spellingismydestiny]

Не знам да ли је ово прави подфорум, али преводилачка је мука у питању.

Издавач, који ми је у прошлости лажно обећавао да ћу ја моћи да одлучим коју ханибаллекторовоску сугестију ћу да прихватим, а коју не, овога пут није хтео ни да ме лаги, ни да ме замајаве, већ је на питање
      "Ко има има последњу реч у тексту, преводилац или лектор?", одговорио пасивно-агресивно, правећи се тоша (треба мало слово), подјебантски а заправо брутално питијски тачно:
      "За превод је одговоран преводиалц, а за лектуру лектор!"
Можда и није било ускличника на крају, али ја сам га видео (на унутрашњем екрану, унутрашњим очима).

Да ли је то игде "решено", или барем препоручено, заиста, ко има последњу реч, лектор или преводилац?

После вишечасовних сеанси с лектром, после којим сам се дословно разболео јер сам слушао предавања као ментално заостали делинквент у вечерњој школи, и после којих сам ја чак и прихватио 80 посто примедби и исправки, премда су ми предочене те исправке тако доцирајуће да ам се осећао ментално заостало, ипак је остало нешто што ја нисам желео да мењам.

"То не може, морам да води мрачуна ос вом угледу!", рекла је леткорка.
 
А мој углед?

И шта сад?
Ја сам ионако одлучио и пре ове књиге да ми буде задња с том издавачком кућом, а да предње књиге ако их уопште будем преводио буду с неким другим издавачем, ако уопште више будем у овој професији.

И на оно пасивно агресивно (треба ли цртица, Клајн каже једно, лекторуше, пак, друго) писмо издавача сам одговорио овако:
       Они: "Поштовани г-дине—- /звучи као јеби се!/, за превод је одговоран преводилац, а за лектуру лектор. Јавићемо Вам када можете видети текст /мисли се, пре него што оде у штампу/", на то сам одговорио овако:
                  "У том случају нема потреба да видим последњу верзију текста пред одлазак у штампарију - кад то већ не спада у делокруг моје одговорности. Тȁ (надам се да ће овај акценат преживети електронско преображење током телепортовања), зато је ова књиха и последња на којој смо сарађивали. Сматрам да сам доласком у канцеларије издавача на сеансе с лектором испунио оно што је била моја обавеза као преводиоца и драгоцено врме у будућности намеравам да посветим својим активностима."

[Зоран Ђорђевић]

Не знам о чему се конкретно ради, али ако си преводио Била Брајсона онда те разумем.

[spellingismydestiny]

Размишљам о томе да се одрекнем превода.
"Помишљам на најгоре,"што би се маркирано рекло.

[Зоран Ђорђевић]

Размишљам о томе да се одрекнем превода.
"Помишљам на најгоре,"што би се маркирано рекло.

Да ти све лепо преведеш, а лектор да се потпише?
БТЊ, не рече шта преводиш. Нисам случајно поменуо Брајсона. Матори зајебант пише тако да га у том фазону и треба преводити. Неки сувопарни превод би  све то упропастио.

[spellingismydestiny]

Да ти све лепо преведеш, а лектор да се потпише?
БТЊ, не рече шта преводиш. Нисам случајно поменуо Брајсона. Матори зајебант пише тако да га у том фазону и треба преводити. Неки сувопарни превод би  све то упропастио.

Комплкикована је прича, или барем предугачка, али заиста сам им то написао, цитирајући лектора "Моам да водим рачуан о својој репутацији", значи, затражио сам ми скину име с књиге и нећу н ида узмем преводилачке примерке и нећу ни да је отворим никада у животу.
Прешло ми преко црвеног бана, и следеће године ћу да им се набамбусам кеве у роману којем је главни лик преводилац.

[delboj]

Ja lično nikad ne pristajem da lektorišem bilo šta ako će mi se neko miješati u posao. S druge strane, razumijem da prevodilac želi slobodu, ali ipak mora da se vodi računa.

[Njanja]

Kao neko ko trideset godina zarađuje za život isključivo kao književni prevodilac, imam svakojakih iskustava. Bilo je kuća u kojima me niko ništa nije pitao, pa su tako raznorazne nedotupavne intervencije završavale u štampi s mojim potpisom, zbog čega mi je beskrajno žao. Međutim, naposletku sam se skrasila u jednoj našoj velikoj izdavačkoj kući (nije Vulkan!), u kojoj su dobijanje lekture na autorizaciju i produktivne rasprave sa lektorom, kao i mogućnost da na svoju odgovornost odbijem da prihvatim sugestiju za neku stilsku izmenu sastavni delovi procesa - i presrećna sam. Pravopis i gramatika moraju da se poštuju, naravno - uz izuzetke onda kada se dočarava neki dijalekt, sleng ili žargon neke struke - ali sve ostalo je isključivo moje i stvar je moje procene da li želim ili ne želim da prihvatim predložene preinake.
A te fore i fazoni - da nemam pravo glasa i da se kojekakve sramno neznalačke koještarije štampaju kao moj prevod - ostale su, hvala bogu, daleko iza mene.
Raspisah se, a htela sam samo da kažem kako odlično razumem taj osećaj bespomoćnog gneva i osujećenosti. Pozdrav svima :-)

[Срећко Петровић]

Када би човек знао на ком ће се месту оклизнути, сео би, или још боље заобишао то место.
Идеално је унапред се договорити о таквим детаљима. Али ко би могао да слути како све може да се закомпликује. Мишљења сам да је не само природно и логично већ и неопходно да преводилац или аутор после лектуре/коректуре одобре измене, односно потврде да је коначни текст у реду и потом дају сагласност за објављивање. И научио сам да се негде тако ради, потом подразумевајући да је то просто утврђени процес.

Међутим, сазнао сам касније како је за одређене домаће издаваче то излишно — преводилац или аутор немају шта да гледају текст после лектуре, и ту они немају право гласа, што рече Њања изнад.

Уплитао сам се као словослагач у непријатне ситуације јер је каткада и мени као некоме ко отаљава технички део посла било јасно да са текстом нешто није како треба; објашњавам то издавачу и предлажем да одређена места у тексту провери аутор/преводилац, и будем грбав. Такве ситуације су умеле да буду врло непријатне. Ето, данак неискуству. Ако се опет некада уплетем у такве послове, све док се написмено не договоримо о томе да се текст не објављује докле се сви који су га стварали не сложе како је све добро, нећу се прихватати посла.