Određeni ili neodređeni vid prideva?

[Бруни]

Ja isto kazem sa akcentomna prvom slogu.

[J o e]

Не нужно. Аутобуси су црвѐни је само тако. Али овде придев одговара на питање које боје (идентитет [којина] а не квалитет [каквоћа]), па је главни одређени вид.

[karloružni]

U udžbeniku Alojsa Šmausa (Alois Schmaus: Lehrbuch der serbokroatischen Sprache, 1961) daje se primer "čȍvek visòka rȃsta". Zato sam mislio kod takvih genitiva treba koristiti neodređeni vid. Međutim, ovde pitanje glasi "kakvog rasta?" a ne "*kojeg rasta?" Ipak, sudeći po broju rezultata Gugla, i u ovom slučaju danas stoji uglavnom određeni oblik "vìsokog rȃsta".

[J o e]

Ма ти облици одређеног и неодређеног вида су скроз помешани, а можда и вештачки конструисани (још код Вука има неодређено жутог). Дистинкција висока/високог, високу/високом више не постоји. У једној мери за то служи акценат, мада се и то губи.

[Зоран Ђорђевић]

Ма ти облици одређеног и неодређеног вида су скроз помешани, а можда и вештачки конструисани (још код Вука има неодређено жутог). Дистинкција висока/високог, високу/високом више не постоји. У једној мери за то служи акценат, мада се и то губи.

Сад ми је нешто пало на памет.
У старим куварима конструкције су овакве: "Додати два чена бела лука, кашику маслинова уља…"
Мени се то свиђа.

[Rancher]

С овим никад нисам начисто. Филм „Дуг(и) пољубац за лаку ноћ” — на ТВ-у је наслов био у неодређеном, а на биоскопском плакату у одређеном виду. Код Хрвата је „Дуги опроштај”.

[Father Jape]

Pa ako je the onda je bolje dugi, a ako je a onda je bolje dug.