Ima li neko knjigu Milke Ivić „O zelenom konju: novi lingvistički ogledi“? Ili njen članak „Neka zapažanja o rodu i broju“ objavljen u „Južnoslovenskom filologu“? Ili bilo koji drugi izvor na osnovu kog se predlaže, konstatuje ili nalaže razlikovanje promene prezimena u zavisnosti od toga da li je njime obuhvaćena cela porodica (Daltoni, od Daltonâ, Starkovi, od Starkova) ili samo bračni par (Daltonovi, od Daltonovih, Starkovi, od Starkovih), kao što Fekete pominje u prvom broju „Jezika danas“:
„Implicitno se ženska osoba može podrazumevati kad prezime dobije množinski oblik (npr. Jovanovićevi, Popovićevi), ali ne kao izdvojena jedinka, već kao prisutna jedinka u dualu, pošto takva forma obeležava — bračni par (dakle i mušku i žensku osobu zajedno), za razliku od regularnog oblika plurala (Petrovići, Popovići) koji ukazuje na to da nisu u pitanju (samo) muž i žena, već (svi) članovi (raznorodni) porodice koja nosi dato prezime, a što ovde u našem razmatranju ostavljamo po strani (isp. inače više o tome kod Milke Ivić, O zelenom konju, Beograd 1995, 136).“
Nekoliko puta sam čula za pravilo da bi i kod stranih prezimena trebalo razlikovati Kartere i Karterove u zavisnosti od toga da li se misli na porodicu ili par, ali ne mogu da mu nađem izvor, tako da me kopka je li reč o stvarnom pravilu, samo što je ono sad u praksi potisnuto (pogrešnim?) imenima serija tipa Milerovi i Simpsonovi (kod Hrvata Simpsoni), ili takvog pravila nema, već je jedan način pisanja prosto bio uvrežen (Plantageneti, Daltoni, Grejdžoji kao Mitići, Petrovići), ili nije ni bio uvrežen, već je to i ranije zavisilo od ukusa (Glembajevi). Da li je praktičnije koristiti pridevsku promenu kada se prezimenom pominje porodica jer onda u genitivu nema nedoumice da li se radi o pojedincu ili porodici (od Daltona : od Daltonovih), ili je ipak negde normirano da treba koristiti imeničku promenu i po potrebi pisati genitivni znak (od Daltona : od Daltonâ)?
