Školska lektira

[J o e]

Само у обиму. Негде се раде одломци уместо целог дела (као што је случај са Сервантесовим романом), а у неким смеровима се уместо три текста неког аутора ради један.

Дон Кихот се ради само по одломку, и у гимназијама и у стручним школама.

Можда. За сад ми је филозофија: само не онако како су нама држали часове. Све се сводило на диктирање и бубање напамет.

Али шта ће фризеру подаци о историјским и личним околностима настанка дела? Они и историју имају највише једну годину, по час-два недељно. Ако ти је циљ да им развијеш општу културу, онда само напред са „просторно-временским координатама“, али у томе с њима нећеш успети нимало. Боље их научи да у делу препознају нешто лепо и инспиративно, узгред помињући (књижевно)историјски оквир који не може да се пренебрегне.

[Бруни]

Pobogu, Joe, kako sta ce mu istorijski podaci?

Kako ti molim te predajes Don Kihota, tacnije nekoliko ubacenih novela ajd reci mi lepo, a ne objasnis unapred deci problem starih i novih hriscana u Spaniji tog doba? Ili stanje u spanskoj knjizevnosti 16. y 17. veka ako se obradjuju delovi u kojima se daje kritika bilo viteskih i pastoralnih romana, bilo teatra Lope de Vege, npr? Kako npr. objasnjavas deo i uopste LIK samog Don Kihota kada "poludi" od ljubavi pa provede izvesno vreme u planini Sijera Moreni (ako se dobro secam), skakutajuci okolo naokolo i sklepavajuci stihove svojoj slatkoj Dulsineji? Bez uvoda da se radi o kritici pastoralnih romana (stavise, cak je vrlo jasno koji romani su u pitanju), tu Don Kihot ispada budala nad budalama, sto je apsolutno pogresno tumacenje lika Don Kihota. Uopste, celo "ludilo" Don Kihota ima svoje debelo zasto u istorijskim cinjenicama. Mnogo puta Servantes kritikuje veoma ostro kralja i pre svega, crkvu, ali kroz usta Don Kihota i upravo u situacijama najveceg ludila jer to je bio jedini nacin da uopste iskaze bilo kakvu kritiku crkve a da ne zavrsi u tamnicama inkvizicije. Mnoge ubacene novele imaju osnov npr. u njegovom visegodisnjem zatocenistvu u Alziru, i iskustvu koje je tamo stekao. Zapravo, da bismo uopste razgovarali o Don Kihotu, treba prvo da znam koji deo (delovi) Don Kihota se obradjuju? Don Kihot je toliko kompleksno delo da meni uopste nije jasno sta on trazi u programu skola koje NISU klasicna gimnazija.

Ima dela koja su vanvremenska kojima ne treba nikakav istorijski uvod (Nusic, npr). Ali ima dela za koja je neophodno uvesti citaoca (decu) u prilike kad je delo napisano, jer ce citanje biti ili jako tesko, ili nerazumljivo ili jednostavno dosadno i pogresno shvaceno. Ko god da je u pitanju. Ne mora se tome posvetiti ceo cas (nije sad fazon da prof. srpskog radi posao prof. istorije, naravno), ali nekakav uvod, nekakvo objasnjenje mora biti dato (ili jos bolje, ako se radi o gradivu koje uce iz istorije, izvuci iz dece pitanjima sta znaju o tome, a ne samo cisto ispredavati).

Eto uzmimo za primer ono sto je Marina pomenula, da se deca uhvate ko pijan plota cinjenice da su Romeo i Julija imali 14-15 godina. Kako da jednostavno predjes preko te cinjenice na casu gde imas decu upravo tih godina (ili cak starije, nisam shvatila kad se radi Romeo i Julija)? Moras barem pet minuta posvetiti objasnjenju obicaja tog vremena, odnosu muskarca i zene, roditelja i dece itd.

[J o e]

Zapravo, da bismo uopste razgovarali o Don Kihotu, treba prvo da znam koji deo (delovi) Don Kihota se obradjuju?

Управо тако. У читанци Б. Милић – Љ. Николић (које су се доскора једине користиле) дат је одломак о борби с ветрењачама, две и по стране. Наравно да за то не морам да им објашњавам читаву подлогу.

Eto uzmimo za primer ono sto je Marina pomenula, da se deca uhvate ko pijan plota cinjenice da su Romeo i Julija imali 14-15 godina. Kako da jednostavno predjes preko te cinjenice na casu gde imas decu upravo tih godina (ili cak starije, nisam shvatila kad se radi Romeo i Julija)? Moras barem pet minuta posvetiti objasnjenju obicaja tog vremena, odnosu muskarca i zene, roditelja i dece itd.

Ако одлучиш да студираш с њима Шекспира, да̏, кренеш од Кулина бана. Ако ти је битнија суштина дела, тим податком се (ако га уопште неко помене) бавиш кроз једну и по реченицу.

[Vukvuk]

Ja se potpuno slažem sa Joeom. Suština je da deca usvoje neke lekcije o životu, da nauče da postavljaju životna pitanja i da misle o njima, i delima treba pristupati na potpuno naivan način, ne opterećivati i ne zastrašivati decu gomilom predistorije koja nije u tom smislu relevantna.

[Бруни]

Pa i ja se u principu slažem i razumem razloge zbog kojih kaže to što kaže, otud i moj predlog od ranije da se smanji broj klasičnih i starijih dela i da se poveća broj modernih, gde nije potrebno praviti nikakve uvode, nego direktno preći na analizu dela. Da budem iskrena i da odgovorim u istom stilu: Frizer neće biti lošiji frizer ako nije pročitao Anu Karenjinu ili Don Kihota, mnogo je važnije da nauči da razmišlja o životu, a za to mogu savršeno da posluže i modernija dela.

Управо тако. У читанци Б. Милић – Љ. Николић (које су се доскора једине користиле) дат је одломак о борби с ветрењачама, две и по стране. Наравно да за то не морам да им објашњавам читаву подлогу.

Vidiš, ja mislim da treba. Jer bez objašnjenja, makar kratkog, Don Kihot ispada najobičnija budala. A složićemo se da to nije tako. Zato i kažem da bih ja to delo potpuno isključila iz programa stručnih škola, a možda čak i iz programa gimnazije. To delo zahteva previše predznanja da bi moglo da se obradi kako treba (pa makar i u odlomcima) na par časova.

[Jelen@]

… Мислим да читање није убило то што је програм досадан или превазиђен, већ то што се у људима изгубио или губи полако осећај емпатије, хуманости, заинтересованости за свет, друге људе, духовне вредности. Није томе крива једна Антигона, чије је извођење у СНП - у прекинуто (а гледаоци су били ученици новосадских гимназија). Аристотел би у данас имао доста проблема да објасни појам катарзе.

Sa svim bih se složila u potpunosti, sem sa gorecitiranim. Slučajno znam neke detalje koji bi možda pomogli u tome da se izbegne osuda srednjoškolaca. Nije reč o gimnazijalcima, već o učenicima srednje ekonomske škole koji nisu hteli da gledaju predstavu, već je direktiva stigla ,,odozgo", te su svi poterani iz đačkih klupa u pozorište. Neko ko je finsnsirao tu glumačku družinu smatrao se obaveznim da napuni sale. Možda bi sve imalo bolji kraj da profesori, takođe nezainteresovani za spasavanje nečijeg projekta, nisu seli u prve redove i ostavili decu samu u zadnjim redovima. Ne znam ko je uopšte očekivao da će ovo uspeti.

[Марина]

Možda bi sve imalo bolji kraj da profesori, takođe nezainteresovani za spasavanje nečijeg projekta, nisu seli u prve redove i ostavili decu samu u zadnjim redovima. Ne znam ko je uopšte očekivao da će ovo uspeti.

Е, ово разумем. Мени се десило да сам се отимала са ученицима у нашем позоришту за флашу пива - ја једина, будала, села у задње редове, а колегинице и колеге дошле да гледају представу… Наравно, нико ме није терао тамо да седим, али сам ја наивно помислила да ћемо сви тако. (На почетку радног стажа била сам прилично наивна.) И, отприлике, представу само што нису прекинули.

Иначе, мишљења сам истог као Џо, Бруни и Вук. Комбинујем од свега помало. Чујте, не предајем ја историју на својим часовима, не разглабам о Шекспировој минђуши или Хомеровом питању, о томе ко је пресекао Пушкину пупчану врпцу и томе слично.
Мислим да је јасније када им се објасни када се која епоха ради, локализујем их у времену и простору и за то ми не треба много од часа. Не знам ко је овде схватио да на часу дробим само о историји и биографији аутора, или да мислим да само тако треба да се ради. Баш зато што смо ми књижевност обрађивали тако што нам професорка издиктира наше мишљење, па онда то одговарамо, и баш зато што ми никад нису објашњене елементарне ствари, ја се трудим да то надоместим на својим часовима, да би деца разумела. А нарочито то радим зато што су сви текстови сведени на одломке или зато шро су неразумљива (као што је Новела од Станца).
Што се смерова тиче, слажем се да једном фризеру за ваљано обављање свог посла није нужно да зна ко је био Сервантес или да зна палатализацију. Међутим, никакво правило није да фризерски смер уписују лошији ђаци, и ја некад имам боље часове у тим одељењима, него у одељењима четвртог степена.

[Бруни]

Ne, naravno da nije pravilo, štaviše, ja ih ne bih ni nazvala lošijim đacima, jer nije obavezno da baš SVI žele da studiraju, sigurno ima dobrih  đaka koji žele da nauče zanat i da budu sposobni da rade već posle srednje škole, što svakako ne znači ni da su manje pametni ni da su lošiji đaci. U današnjem vremenu, deca nekako gledaju na život dosta praktičnije nego što je to radila npr. moja generacija. Baš zato bi možda trebalo da se ostavi prostora samom profesoru da prilagodi izbor lektire prema onom s čim se nađe u razredu, bez obzira o kojoj se školi radi.

[Jelen@]

Ne treba ništa izbacivati iz lektire za proizvodnih zanimanja, ali sam sigurna da se sve može prilagoditi i da se sva deca za sve mogu zainteresovati. Samo je bitan naš pristup problemu. Budemo li stava da im je to nepotrebno, nećemo imati volje ni da pokušamo da im išta prilagodimo. Ovakav stav sam često sretala kod nastavnika koji smatraju da im je ,,ispod časti" da rade s decom koja idu u torgodišnje srednje škole.
Lako je gimnazijalcima i dobrim đacima nešto objasniti. Oni će i sami naučiti puno toga, i bez naše pomoći. Umetnost je preneti znanje upravo onim đacima koji uče za proizvodna zanimanja.

[Бруни]

Što ne volim kad me se pogrešno tumači ili mi se stavlja u usta ono što nisam rekla … Ko je rekao da je "ispod časti" raditi s decom koja idu u trogodišnje srednje škole? U svom poslednjem postu sam upravo rekla suprotno. Ti kojima je "ispod časti" nije im mesto u školama, na prvom mestu.

Radi se jednostavno o praktičnoj stvari jer za početak, broj časova srpskog sigurno nije isti kao u gimnaziji, pa samim tim ne može ni program da bude iste dužine, zar ne? A da budem iskrena, moj stav je prema svemu u životu, ne amo prema ovom pitanju — ili radi kako treba, ili nemoj uopšte da ga radiš. Ako će nastavnik biti PRIMORAN da smadrlja obradu dela sa liste samo zato što nema vremena da uradi ta dela kako treba, vala bolje da ih ni ne radi, jer deca neće ništa naučiti, a postoji i velika opasnost od toga da se izazove čak suprotan efekat od onog koji se pretenduje postići: naučiti decu da misle svojom glavom o životu. Jer, to bi bio krajnji cilj, zar ne? Kao što rekoh, koga zaista zanima detaljno književnost uopšte, studiraće književnost, ili će sam da krene u produbljivanje svojih znanja.

[Jelen@]

Što ne volim kad me se pogrešno tumači ili mi se stavlja u usta ono što nisam rekla … Ko je rekao da je "ispod časti" raditi s decom koja idu u trogodišnje srednje škole? U svom poslednjem postu sam upravo rekla suprotno. Ti kojima je "ispod časti" nije im mesto u školama, na prvom mestu…

A jesam li to ja rekla da si ti rekla?
Mislim da su moje reči bile da sam ja srela dosta nastavnika sa stavom ,,ispod časti". Ispod časti rad na selu, ispod časti rad sa mlađim uzrastom, ispod časti rad sa proizvodnim zanimanjima… Nisam te spomenula.

[Бруни]

Nije potrebno nekog da spomeneš da se oseća prozvanim . Ok, ako nisi mislila na ono što sam ja rekla, sori, ali je zvučalo kao da se nastavljaš na ono što sam ja rekla, pa mi nije bilo pravo. 

[Jelen@]

Sve je u redu, nema izvinjavanja. Ne volim da prozivam ljude na taj način. Kad prozovem, prozovem jasno i glasno.  

[Vukvuk]

Mislim da se pitanje postavlja sa pogrešne strane. Ja vidim kao činjenicu da veliki broj dece ne uspe da se adekvatno odškoluje. Adekvatno u dva značenja: da kao odrasli ljudi mogu za sebe da obezbede sebi samima makar pristojnu egzistenciju i sreću, i da pozitivno doprinose društvu u celini. Tu se, naravno, otvara čitav spektar pitanja: šta je pristojna egzistencija, šta je sreća, koje su vrednosti nas kao društva, šta bi bio pozitivan doprinos takvom društvu. I na njih se mogu davati različiti, čak oprečni odgovori. Ja lično mislim da vrednosti našeg društva trebaju biti tolerancija, otvorenost, empatija, vrednoća, požrtvovanost, a mladi u ovoj zemlji (kao i stari, ali za njih je voz prošao) slabo stoje po svim tim pitanjima.

Po meni škola treba da postane mesto gde se mladi uče ovim vrednostima. Časovi književnosti su za veliki broj dece jedina prilika za to. Jasno je da deca dolaze nevaspitana, mnoga od njih i nasilna, slažem se da je profesor pred njima na mnogo načina nemoćan, uz to višestruko demotivisan: decom, roditeljima, kolegama, sistemom. Ali ako on ne pomogne toj deci, verovatno niko neće, jer neće imati više prilike. A zadatak ne treba da bude da savladaju Homera, Šekspira, Tolstoja, klasicizam, romantizam, ili ne znam šta. Zadatak, opet kažem, treba da bude da usvoje neka iskustva i vrednosti. U kontekstu književnosti, da se sažive sa likovima i da vide svet njihovim očima, da probaju da razumeju zašto rade ono što rade, da probaju da razumeju gde su pogrešili, da razviju način mišljenja o pitanjima koja postavlja roman i koja će im postaviti i njihov život jednog dana. Za to može biti dovoljno jedan jedini roman da čitaju cele godine. Ako neće kod kuće, onda zajedno na času. Bar je to moj stav.

[Марина]

 

http://skolegijum.ba/tekst/index/390