Khaled Hosseini

[Зоран Ђорђевић]

Ove knjige su mi, osim činjenica koje je Milanče izložio a koje nisam znala, takođe približile ceo taj narod, zemlju, dale su lice i naličje nečemu što je do sad bilo samo neka apstrakcija, ime koje čuješ samo na vestima. Avganistanci su postali stvarni, od krvi i mesa, njihove želje, stemljenja, način življenja, razmišljanja, postupci, postali je bliži, jasniji, razumljiviji, pre svega ljudskiji i to toliko da sam mogla povući mnoge paralele između sebe, ljudi iz moje zemlje, reakcije tih ljudi na rat iz devedesetih kod nas sa ljudima iz Avganistana i njihovim životima u višedecenijskom uništavanju njihove zemlje… Takođe sam se poistovetila sa tim čudnim osećajem u kom se mešaju velika ljubav, ali i mržnja, očaj, i osećaj bespomoćnosti u odnosu na sopstvenu unesrećenu zemlju.

Тешко да би неко други, ко није од њих, ко није тамо живео и проживео све оно, могао да напише такве књиге.

[Бруни]

Ali, nije on proživeo taj rat, tj. različite ratove koji su se vodili na tlu Avganistana. Ali je Avganistanac i vrlo je blizak onima koji su tamo ostali. Verujem da je u kontaktu sa avganistanskom dijasporom u SAD, da je angažovan u celoj toj stvari i da odatle je izvlačio materijal za knjige… Na samom početku Zmaja ima uvod u kom on sam kaže da se poistovetio sa svojim likom Amirom kad se vratio u Avganistan i video rodnu kuću nakon višedecenijskog odsustva. On je tako nešto kao taj njegov lik emigrirao kao jako mali u SAD.

[delboj]

Ја сам исто скоро прочитала ,,Ловца на змајеве" и стварно ми је требало времена да се опоравим од ње. Нисам знала до пре пар дана да је урађен филм, не пада ми на памет да га гледам. Једва сам књигу преживела.

Film nije ni blizu knjige, pola radnje je preskočeno, nekako nema baš smisla.