Светски дан слободе медија

[Тузор]

Од честитке Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног значаја и заштиту подата о личности, више ми се свидео овај део из прогласа Удружења новинара Србије:

Dobro je što je kleveta dekriminalizovana i što u medijima ima više pluralizma, odnosno što danas, za razliku od pre godinu dana, među vodećim medijima u Srbiji ima i opozicionih. Ipak, upozoravamo da političke gazde besprizorno koriste medije, a naročito tabloide, kao glavno oruđe političkih obračuna, gazeći pritom moralne i društvene norme, kao i načelo samostalnosti uređivačke politike i autonomije glavnih urednika.

Pored toga, novinari i urednici u najvećim medijima sve češće polažu račune marketing menadžerima, stručnjacima za odnose s javnošću, kako ne bi ugrozili poslovne interese svojih kompanija i političkih patrona.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=02&nav_category=12&nav_id=710455

Дакле, без обзира на прокламовано напредовање на листама на којима се рангирају медији у свету по критеријуму слободе и независности, јасно је да о суштинској слободи штампе (медија) код нас нема говора.


>>Mod:Obrisana samopromocija. Forum nije besplatna oglasna tabla.<<

[Бруни]

Heh. Kleveta dekriminalizovana. I to je, kao, dobro, prema Udruženju novinara. Pa zato nam je i novinarstvo palo tako nisko, jer svakakvo đubre se objavljuje, bez straha da će odgovarati za laži i klevete. To nigde u svetu (onom iole normalnom) nema. Nekada je to udruženje bilo udruženje od ugleda. Sad boga pitaj ko su mu članovi: paparaci i ogovaruše iz žute štampe.

[rade]

Не схватам како је добро што је клевета декриминализована? Значи ли то да лажи више нису за осуду и да је обавеза истинитог и одговорног извештавања постала необавезна опција?

[Тузор]

Nekada je to udruženje bilo udruženje od ugleda. Sad boga pitaj ko su mu članovi: paparaci i ogovaruše iz žute štampe.

Све нешто мислим да је још за неке добро што је "клевета декриминализована". 

Када смо већ код клевете: ДЕфамација или дИфамација?

[Duja]

To znači da kleveta nije krivično delo. Ne goni te država i tužilac po službenoj dužnosti. Oštećeni i dalje može da te privatno tuži i da ti uzme debele pare ako se tako dokaže.

[Бруни]

Pa trebalo bi da bude.

[Vukvuk]

Ma zašto bi trebala da bude, kleveta kao krivično delo je samo prepreka da se slobodno piše o korupciji i drugom kriminalu, pedofiliji (kod sveštenstva) itd.

[rade]

Зашто би то била препрека ако је извештавање тачно? Клевета подразумева да је саопштена намерна лаж о нечему или некоме. Треба се само ставити у положај оклеветаног који реално нема никакве шансе да се избори да сви, који су прочитали или чули клевету чују и то, да се ради о обичној лажи. Пошто сам био у тој ситуацији, могу да кажем да се ради о сличном осећају немоћи и беса који вероватно имају силоване жене. Могућност вођења судског спора сасвим је теоретска, поготово из угла малог човека, а надокнада штете никад не узима у обзир индиректну штету коју неко претрпи.

Суштина проблема је да је срозавање новинарске професије данас достигло невероватне размере, да се за 100 евра може наручити какав хоћеш чланак о коме било и да не постоји никаква одговорност за написано, што је том декриминализацијом клевете сада утврђено као нормална појава. Као илустрација докле то иде, мени се стално јављају разноразни новинари, чак и из озбиљних редакција типа "НИН", који нуде да нас представе у часопису у најбољем светлу, наравно за неку ситну надокнаду.

Лаж је лаж, била она названа клеветом, или не.   

[Vukvuk]

A baš je novinarstvo bilo pre na nekom visokom nivou, dok je Partija vodila uređivačku politiku? Molim te.

Prepreka je jer sumnja može biti opravdana, a da ne može da se dokaže.

[rade]

Молим те, ко је поменуо партију или Партију? Просто је невероватно како успеваш да увучеш политику у све живо. Читај мало шта сам написао. Из чега следи да сам било шта рекао на тему "онда vs. сада"? Зашто си толико оптерећен нама, старијима, да мораш сваки пут да потежеш причу о времену у којем ниси живео?

Шта, према теби сумња је довољан доказ да се пише о томе како је Петар Петровић узео паре за то и то. А Петар Петровић онда треба да иде од једног до другог пријатеља и да га убеђује да није? Немам речи.

[Vukvuk]

Pa zašto sam ja opterećen ako ti pišeš o srozavanju novinarske profesije? Da bi se srozala, valjda bi trebalo da je prethodno bila na nekom nivou. Ja samo izvodim logičke zaključke. 

Danas mnogo stvari ne valja, ali ne valja ni predstavljati da je "nekad" sve to bilo mnogo bolje. Takav diskurs ljudima stvara osećanje propasti, nemoći i mirenja sa "sudbinom", zbog čega onda ništa ni ne rade na tome da se stvari promene. A mnogo stvari zavisi od nas samih i predstava u našim glavama.

Back on topic, zbog "osnovane sumnje" neko može biti i priveden, a kamoli da se piše o njemu. Ja mislim da je "opravdana sumnja" sasvim dovoljan razlog da se piše o nekom delu. Evo, npr., moguće ni za jedan fakultet u Srbiji nije jasno kako se troši novac od školarina. Ako im tražiš finansijske izveštaje, nećeš ih dobiti. Na svim sa kojima sam ja imao veze, nije moguće izbeći kuloarske priče o tome ko je sve od kadra zaposlen preko veze itd. To ništa ne može da se dokaže. (Mito ni na sudu ne može da se dokaže, a kamoli novinar da ima dokaz.) Ako se o tome ne bude pisalo, nikad se neće ni promeniti.

Ili, čuveni "tajkuni". Šta to uopšte znači, jesu li oni kriminalci ili nisu? Situacija u kojoj je potpuno sumnjivo kako se neko obogatio, kako je baš njegova firma dobila određeni posao itd., međutim ne smeš da pišeš o tome jer on može da te tuži i oglobi, može da potkupi sudije!, i da za ceo život imaš da zaćutiš.

Ili, u svim školama u Srbiji, 5-10% dece, po mojoj slobodnoj proceni, trpi svakodnevno fizičko nasilje. Ko zna koliko njih trpi psihičku torturu. Sva deca znaju ko su nasilnici. Znaju i psiholozi, pedagozi, nastavnici. Međutim, kada bilo koji slučaj dođe u novine, direktori su uvek frapirani, to je izuzetan slučaj, to nije moguće u njihovoj školi itd. Ako već govorimo dokle ide "novinarsko srozavanje", čisto ilustracija dokle ide "čast" i "ugled".

Dosta je tog mentaliteta zaštite "časti i ugleda", ako si stvarno pošten, šta te briga šta se piše o tebi? Ako nije istina, vreme će pokazati da je tako. A ako je istina, onda javnost treba da zna, da bi i na državnim organima bio veći pritisak da odrade svoj posao.

[rade]

Ма, брате, потпуно си побркао ствари. Клевета је лаж, усмерена на физичко или правно лице и ја говорим о томе (чак не знам да ли се може оклеветати правно лице, можда само особа).   Писање о појави сасвим је нешто друго и то не само да није спорно, него ја о томе уопште не говорим. Друго, клевета није само у изношењу директне лажи, већ и у манипулацији истином. На пример, можеш да кажеш: "Од факултета у Србији не могу се добити финансијски извештаји, тако да јавност не може да се упозна с тим како се троше паре од школарине", али ако кажеш " ni za jedan fakultet u Srbiji nije jasno kako se troši novac od školarina. Ako im tražiš finansijske izveštaje, nećeš ih dobiti"  ставио си консеквент пре антецедента што је логичка грешка и аутоматска манипулација. Можда је исправно што не дају финансијске извештаје свакоме, шта их на то обавезује ако су већ предали завршни рачун држави?

Ни у првој реченици ниси тачан. Новинарска професија ЈЕСТЕ била "на неком нивоу". Узми старе бројеве поменутог "НИН"-а, упореди их с оним што се може наћи данас, па ћеш видети. И да се не враћам на политику, тада прве стране нисам ни читао. Кретао сам отпозади и читао  шаховску рубрику Владе Козомаре и Димитрија Бјелице ("Ослобођење") или Глигорића ("Политика"). Читао сам због њих, чак дан-данас копирам КОзомарин стил кад хоћу нешто лепо да кажем. Шта данас да прочитам? Дакле, постојало је и објективно извештавање и лепа новинарска реч и због тога су се куповали и "НИН" и "Политика" и низ других новина. И да, професија се срозала. Не бих даље.

[rade]

Dosta je tog mentaliteta zaštite "časti i ugleda", ako si stvarno pošten, šta te briga šta se piše o tebi? Ako nije istina, vreme će pokazati da je tako. A ako je istina, onda javnost treba da zna, da bi i na državnim organima bio veći pritisak da odrade svoj posao.

Стварно? Ево, да имам неке своје новине написао бих да вараш жену, да си силовао малолетницу и да си био на робији због проневере. Шта те брига ко то чита, ти знаш да ниси и то је то, време ће показати.

[Vukvuk]

Dobro, nisam mislio da je svejedno, ali to je potpuno nerealan primer, jer niko nema interes da tako nešto piše o meni, tj. tek tako o nekom. Ja znam da su za klevetu pokretali tužbe razni "biznismeni", Jelene Karleuše, Velje Ilići i slični, i to već na neki način indicira da ta krivična odredba nije služila onoj svrsi u kojoj je ti predstavljaš.

Problematična je situacija u kojoj bih ja mogao da ugrozim nečiju moć, a onda on iskoristi svoju moć u nekim novinama, okleveta me i tako me eliminiše kao opasnost. Ali zbog toga mediji moraju biti slobodni. Inače je van pameti pretpostavljati da novinari klevetaju tek tako, ničim izazvani, pa da bismo ih u tome sprečili, kleveta mora da bude krivično delo.

(Fakultete obavezuje zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali taj zakon niko ne poštuje. No to je sasvim druga tema.)

[rade]

Пример је есктра реалан јер се десио мени, а интерес онога, ко је наручио то писање, био је врло новчано опипљив. Новинар, без одговорности према написаном, без кривичне одговорности, написао је шта му је плаћено да напише. Према томе, ништа није ван памети, само треба следити токове новца.