Уко̀штац

[J o e]

Ухватити се у коштац / ухватити се укоштац?

П10: укоштац ’почињати одлучујућу битку’.
П93: у коштац.
П60: укоштац.
РСЈ: под коштац, изр.: uhvatiti se, hvatati se u koštac početi, počinjati se rvati; početi, počinjati odlučnu borbu (s nekim, s nečim).
РМС даје и и израз под коштац и одредницу укоштац.

Да ли бисте спонтано написати укоштац и да ли бисте дали првенство П10?

[Father Jape]

Ja bih, pre svega zato što mi je reč "koštac" nepoznata, odnosno zato što mi je "ukoštac" neprozirno.

[Dacko]

Spontano napišem ’u koštac’, a onda se ispravim jer po prirodi posla moram da dam prvenstvo P10.

[Тузор]

Да ли бисте спонтано написати укоштац и да ли бисте дали првенство П10?

Спонтано и смирено написао бих "у коштац", ако желим да искажем мисао која се односи на почетни став у рвању.
мој деда по оцу био је гласовити честински рвач, и памтим како је изговарао овај израз: "Ухватили смо се "у / коштац!"   (Ставио сам ову "деобницу" да бих нагласио одсечност изговорног раздвајања.)

[J o e]

Ни ја не користим, Џејпе, коштац као лексему за себе, али уочавам правилност: ухватити се у посао, у борбу — у коштац. Оправдано је, мислим, писати спојено када је значење иоле померено: Није ми наруку, Не мучи се улудо, Изложио ми је укратко — и где не бисмо могли да направимо паралеле с истим предлогом. Овде ми је баш бесмислено и не знам што су дирали П93.

[J o e]

мој деда по оцу био је гласовити честински рвач, и памтим како је изговарао овај израз: "Ухватили смо се "у / коштац!"   (Ставио сам ову "деобницу" да бих нагласио одсечност изговорног раздвајања.)

Али не постоји фонетско правило по ком би такав изговор био другачији од овог у фрази. Кад употребиш у ства́ри у основном значењу, то изговараш апсолутно једнако као и кад изговориш фразу у ства́ри.

Једино да је деда говорио у̏ ко̀штац, како се природно не каже.

[Father Jape]

Ни ја не користим, Џејпе, коштац као лексему за себе, али уочавам правилност: ухватити се у посао, у борбу — у коштац. Оправдано је, мислим, писати спојено када је значење иоле померено: Није ми наруку, Не мучи се улудо, Изложио ми је укратко — и где не бисмо могли да направимо паралеле с истим предлогом. Овде ми је баш бесмислено и не знам што су дирали П93.

Da, da, shvatam šta hoćeš da kažeš. Mislim nisam ja pravdao P10 nego samo kažem kako bih ja pisao. Mislim da sam prvobitno video tako napisano, kao jednu reč, i da nisam isprva ni bio siguran da li je "ukoštac" = "u" + nekakav "koštac". Naravno da jeste, ali meni su i očiglednije stvari kao malom promicale.  (što me podseti, treba otvoriti temu za mondegrine)

[Тузор]

Али не постоји фонетско правило по ком би такав изговор био другачији од овог у фрази. Кад употребиш у ства́ри у основном значењу, то изговараш апсолутно једнако као и кад изговориш фразу у ства́ри.

Једино да је деда говорио у̏ ко̀штац, како се природно не каже.

Промислио сам мало дуже о овоме што си навео.
У праву си.
Заиста нема одсечног изговорног раздвајања "у" и "коштац"; повело ме наглашавање на првом слогу речи коштац.
Ипак, писао бих и даље, спонтано и смирено, у коштац као две речи када мислим на рвање, у буквалном или пренесеном смислу, свеједно.

[Шоми]

Ни ја не користим, Џејпе, коштац као лексему за себе, али уочавам правилност: ухватити се у посао, у борбу — у коштац. Оправдано је, мислим, писати спојено када је значење иоле померено: Није ми наруку, Не мучи се улудо, Изложио ми је укратко — и где не бисмо могли да направимо паралеле с истим предлогом. Овде ми је баш бесмислено и не знам што су дирали П93.

Управо овако и треба бити, такође бих писао у коштац, тако ми је најезик, а и логично је. Изгледа да је језички осећај састављача тог дела правописа био другачији.

[Бруни]

Nikad nisam čula za spojeno ni pisanje ni izgovaranje. Ja uvek izgovaram (pa shodno tome i pišem) odvojeno, kao dve reči.

[Vukvuk]

Ma ne izgovaraš odvojeno, proklitika se uvek izgovara kao jedna reč sa rečju koja joj sledi.

Ja bih takođe pisao odvojeno, na pamet mi ne bi palo da treba spojeno. Glavni razlog je, mislim, što me spojeno pisanje vuče izgovoru ùkoštac, kao što ovo Šomijemo najezik čitam nàjezik.

[Бруни]

Meni ide uvek paza iza U. Jasno se čuje da su dve reči.

E, da. Ja isto kao Vukvuk. Ako je spojeno, naglasak mi ide na prvo U.

[Stoundar]

Iako ne koristim taj izraz u svakodnevnom pisanju ili govoru, jasno osjećam da treba u kòštac (ne spojeno, ne s proklitikom).

[Шоми]

Сад се сетих да ме из истих разлога нервира што је спојено довиђења (имамо и до скорог/следећег виђења и сл.).

[Vukvuk]

Meni ide uvek paza iza U. Jasno se čuje da su dve reči.

To ti se samo čini. U govoru nema pauze čak ni između susednih reči od kojih svaka ima svoj akcenat, a kamoli između proklitike i akcentogene reči koja joj sledi.

Сад се сетих да ме из истих разлога нервира што је спојено довиђења (имамо и до скорог/следећег виђења и сл.).

Ali meni doviđénja ima smisla, jer me odvojeno pisanje vuče izgovoru do vȉđenja.