Akcenti na forumu

[Бруни]

Dakle, od danas možete kucati akcente na forumu. Rešili smo to preko funkcije zabranjenih reči. Određene kombinacije znakova (da ne kažem karaktera ) daju određena slova sa akcentima i dužinom. Kombinacije s u sledeće:


\y- daje у̀ (kratkouzlazni)
\yˈ  daje у́ (dugouzlazni)
\y= daje у̏ (kratkosilazni)
\y) daje у̑ (dugosilazni)
\y| daje ӯ (dužina)
\y^ daje у̂ (genitivni znak)

Umesto slova у staviti bilo koji drugi latinični ili ćirilični vokal (ili ⟨r⟩), i dobije se taj vokal sa akcentom ili dužinom.

BTW, ima samo za mala slova, nema za velika.


Takođe smo ubacili i ovo:

{ { daje ⟨
} } daje ⟩

[расејан]

E, a који је који?

Никад нисам сконтао како се пишу наши нагласци. Да се ја питам, имали бисмо кратке и дуге (с једном односно две црте), и узлазне и силазне (/ односно \ ). Ово како је прописано да се пишу можда има неку логику, ал’ довољно страну мојој глави да не могу да их попамтим, а није да се нисам повремено трудио.

[Duja]

Evo sa’ću dopisati.

Slažem se da je notacija potpuno neintuitivna, ali mi ipak nešto nije jasno — imaš sluh da ih razlikuješ, ali ne znaš kako se zapisuju?

[J o e]

Nisu potpuno neintuitivni. Narocito ne dugi.

[Duja]

Koliko se sećam, vuku poreklo iz helenističke filologije.

[расејан]

Evo sa’ću dopisati.

Благодарим. Ваљда ћу једном попамтити

Slažem se da je notacija potpuno neintuitivna, ali mi ipak nešto nije jasno —  imaš sluh da ih razlikuješ, ali ne znaš kako se zapisuju?

Можда/ваљда имам тај слух, ал’ овај запис ми не иде у главу .

Nisu potpuno neintuitivni. Narocito ne dugi.

Ништа ми не помаже да један лако погодим а остале не. Нити кратки личе један на другог, нити дуги; нити силазни имају шта заједничко, нити узлазни. Краткоузлазни је силазећа црта (!), дугоузлазни, ајде, узлазна.

Врти ми се у глави кад ту тражим логику. Што рече мој пар из клупе, "професорице, да ли овај списак треба да научимо напамет или са разумевањем?".

[Duja]

IPA notacija je dosta logičnija: ⟨ě⟩ je uzlazni naglašen, a ⟨ê⟩ silazni naglašen; dodatno, dvotačka ⟨:⟩ označava dužinu. Na primer, /nâsmeja:n/. No, tradicionalno koristimo ovu našu.

[J o e]

Koliko se sećam, vuku poreklo iz helenističke filologije.

Па нека вуку. То не смета да им синхронијски припишемо оно што можемо: дугузлазни (а́) управо подсећа на линију којом се креће тон при изговору, што важи и за дугосилазни (а̑). И кратки силазни је логичан, јер иде на супротну страну од дугоузлазног, и још две црте појачавају одсечност. Нелогичан је једино краткоузлазни, а и сви заједно нису ни у каквом систему.

А и није у свему тачно да су наши знаци настали према грчким. Њихов је циркумфлекс  а̃, а оно што је од њега добијено (а̂) има ћошак, који наш дугосилазни нема. Овај наш лучни знак потиче од грчког спиритуса лениса, који се писао изнад почетног вокала, без фонетске вредности. Данашњи знакови за узлазне јесу исти, а краткосилазни је, мислим, Вук први употребио за друго издање Рјечника.

ИПА запис је превише фонетски. За нашу је прозодију довољно означити два обележја: висину и трајање (јачина се изводи): ˈнасмејаːн, реːˈка.

[Father Jape]

Ima u Ivićevoj Prozodiji reči i rečenice u srpskohrvatskom jeziku ponešto o istoriji upotrebe simbola.

Evo, listam sad, kaže prvi je izvesni Luka Milovanov 1810. koristio ove simbole, i to za dva duga akcenta iste kao i danas, a ne razlikujući dva kratka akcenta, za njih je koristio simbol koji danas označava kratkouzlazni.  Pritom su mu termini accentus elevans, accentus superelevans i accentus prologans, odnosno na srpskom, priglasilo podižuće, priglasilo prepodižuće i priglasilo oduljujuće. Karadžić uvodi 1818. simbol za kratkosilazni, ali koristi ga samo u minimalnim parovima kratkosilazni-kratkouzlazni, inače zadržava simbol za kratkouzlazni kod svih kratkih akcenata.

[Vukvuk]

ИПА запис је превише фонетски. За нашу је прозодију довољно означити два обележја: висину и трајање (јачина се изводи): ˈнасмејаːн, реːˈка.

To je sistem koji koriste Petrović i Gudurić, zar ne? Ali u njemu nije moguće zapisati poljoprȉvreda, televîzija, separê, Širȁk itd.

[Father Jape]

Koliko se sećam uglavnom koriste tradicionalni sistem za akcentuaciju.

Mada načelno mešaju IPA, naš alfabet, i tradicionalne slavističke ili indoevropeističke simbole. A pritom, po našoj ustaljenoj praksi, niti prilažu celokupan IPA bilo gde u knjizi, niti se igde osvrću na svoju upotrebu simbola.

[Vukvuk]

Meni je malo nelogičan sistem na forumu. Zar ne bi bilo jednostavnije `` za kratkosilazni, ^ za dugosilazni, ` za kratkouzlazni, ’ za dugouzlazni u ovim kombinacijama? Osim toga, genitivni znak je po meni potpuno nepotreban, koja je njegova distinktivna funkcija u odnosu na znak za dugosilazni akcenat?

[Бруни]

Pa ti nemoj da ga koristiš, nekom će zatrebati, pa što da nema mogućnost da ga napiše? Vala, baš ste pravi Srbi. Umesto da se budete zadovoljni što smo se potrudili da nekako ipak imamo mogućnost da ubacujemo te akcente (nije lako ubacivati i pisati sto pedeset pravila zabrane, za to je potrebno vreme i volja, jer je izuzetno dosadno), vi još odozgo i prigovarate.

[J o e]

To je sistem koji koriste Petrović i Gudurić, zar ne? Ali u njemu nije moguće zapisati poljoprȉvreda, televîzija, separê, Širȁk itd.

Да, њега је предложио још Ивић пре педесетак година. У том систему исто је телѐвӣзија и телеви̑зија — фонолошки. Преношење је алофон.

Karadžić uvodi 1818. simbol za kratkosilazni, ali koristi ga samo u minimalnim parovima kratkosilazni-kratkouzlazni, inače zadržava simbol za kratkouzlazni kod svih kratkih akcenata.

Да. Као равноправни члан прозодијског система увео је и појам и знак тек 1852.

[Duja]

Meni je malo nelogičan sistem na forumu. Zar ne bi bilo jednostavnije `` za kratkosilazni, ^ za dugosilazni, ` za kratkouzlazni, ’ za dugouzlazni u ovim kombinacijama? Osim toga, genitivni znak je po meni potpuno nepotreban, koja je njegova distinktivna funkcija u odnosu na znak za dugosilazni akcenat?

Slažem se da nije najlogičniji; problem je što, koliko znam, srpske tastature nemaju akut ⟨`⟩ (nisam siguran, ja imam neku budženu) pa sam malo improvizovao. Nisam siguran ni za smartfone; bolje je koristiti dostupnije znakove (Bruni na španskoj nema \). Ako vam odgovara nešto drugo, lako je promeniti. Mislim da ipak nije teško za pamćenje.