Женски облици презимена и занимања (по ко зна који пут)

[Dacko]

Pa na osnovu čega da je računamo bilo u dobre bilo u loše pisce ako je nismo čitali?

Edit: Mada to nije ni bitno, smeta mi kad bilo ko političke, feminističke ili rodnoravnopravne motive stavlja iznad nekih suštinskih pravila maternjeg jezika, počev od građenja reči, kongruencije ili načela jezičke ekonomije.

[Vukvuk]

On 1 December 1999 she became the first foreign writer to receive the Ernst Toller prize. She is the recipient of various theatre awards, including the Slobodan Selenić Award, the Osvajanje Slobode Award, the Belgrade City Award, The Statuette of Joakim Vujić and the Sterija Award.

[Шоми]

Predlažem da onda i muški doktor odsad bude doktorak kad smo već tako bezobrazni da ženskog doktora zovemo doktorka!

Ма не. Више пута је предлагано да се уведе неутрални средњи род: докторало, родитељало и сл. То је ипак најбоље решење: отклања недоумице, предупређује родну неравноправност и друге мозговите производе савременог доба.

[Vukvuk]

Edit: Mada to nije ni bitno, smeta mi kad bilo ko političke, feminističke ili rodnoravnopravne motive stavlja iznad nekih suštinskih pravila maternjeg jezika, počev od građenja reči, kongruencije ili načela jezičke ekonomije.

Zato što živiš u iluziji da je konzervativna, patrijarhalna jezička (i druga) tradicija apolitična. Konzervativni diskurs uvek pretenduje da je zdravorazumski, prirodan i apolitičan, i tako pokušava da diskredituje sve drugačije poglede na svet, koji su navodno politički, protivprirodni i nerazumni. (Zato meni Zoran odgovara "Vukvuče, pobogu".) Kao da onima koji misle drugačije nedostaje razum.

[Dacko]

Odgovor na ovo moram da odložim do nekog usmenog ćaskanja, zato što uopšte ne mogu da stignem da otkucam sve što bi mi palo na pamet da kažem, a postojala bi i velika mogućnost da se pogrešno protumači. Nadam se samo da si pročitao onaj tekst sa drugog linka u nekom mom ranijem postu na ovoj temi.

[Vukvuk]

Preleteo sam, svi su mi ti argumenti poznati i ne priznajem ih (a nisam ni lud ni glup ni strani plaćenik). Autorkin nastup sugeriše da ona nikada nije upoznala poststrukturalizam, kritičku teoriju, kritičku analizu diskursa itd., a onda je jako teško voditi bilo kakvu ozbiljnu polemiku. To je, recimo, kao polemika modernog filozofa/naučnika i sholastičara: Sholastičar, ma kako dobar, poznaje samo svoju paradigmu. Moderni filozof/naučnik poznaje i paradigmu sholastičara i modernu paradigmu kojoj sam pripada. Kako sholastičaru, isključivo u pojmovima njegove paradigme, objasniti da nije u pravu?

[Duja]

Ja bogme pročitah, al s teškom mukom i preskačući delove (tl;dr). Jeste bilo neophodno da se analiziraju sve premise, ali svejedno, mogla je malo i brže da dođe do poente.

http://www.pouke.org/forum/topic/11485————-/

No, moram da priznam da me je zaintrigirala, i da je uspela da dokaže neutemeljenost sadašnje tendencije rodnoravnopravnog jezičkog inženjeringa (prema kojoj sam do sada bio umereno blagonaklon) u unutrašnjoj logici jezika. Nisam do sada posmatrao stvari na taj način.

Moglo bi ovo da se prebaci u temu o "Uticaju jezičke svesti…" Kome su makaze pri ruci, ja sam na mobilnom?

[Зоран Ђорђевић]

Edit: Mada to nije ni bitno, smeta mi kad bilo ko političke, feminističke ili rodnoravnopravne motive stavlja iznad nekih suštinskih pravila maternjeg jezika, počev od građenja reči, kongruencije ili načela jezičke ekonomije.

Даца је у праву.
Већ смо негде причали о томе да у Србији не можеш да кажеш ништа а да се у томе не тражи политичка конотација.

[Vukvuk]

Preleteo sam, svi su mi ti argumenti poznati i ne priznajem ih (a nisam ni lud ni glup ni strani plaćenik). Autorkin nastup sugeriše da ona nikada nije upoznala poststrukturalizam, kritičku teoriju, kritičku analizu diskursa itd., a onda je jako teško voditi bilo kakvu ozbiljnu polemiku. To je, recimo, kao polemika modernog filozofa/naučnika i sholastičara: Sholastičar, ma kako dobar, poznaje samo svoju paradigmu. Moderni filozof/naučnik poznaje i paradigmu sholastičara i modernu paradigmu kojoj sam pripada. Kako sholastičaru, isključivo u pojmovima njegove paradigme, objasniti da nije u pravu?

Kao ilustracija:

Ако се данас непoжељним сматра изражавање разлике типа госпођа, госпођица, потпуно је неразумљиво зашто се разлика ‘мушко’ – ‘женско’ назива „родном“ (а не полном), и тиме уздиже на ниво разлике међу родовима у логичком, тј. класификационом смислу (уп. род мачака – мачка, дивља мачка, лав, леопард).

Autorka može smatrati da je distinkcija rod ~ pol nepotrebna, ali ne bi mogla da napiše ovo što je napisala da je ikad pokušala da razjasni tu distinkciju. Ona, potpuno očigledno, nije uopšte razumela o čemu se tu radi, pa da onda kaže "ali ja mislim drugačije"…

[Dacko]

Nije mi jasno zašto se s jedne strane borci za rodnu ravnopravnost zalažu za to da se sufiksima istakne da neko zanimanje obavlja žena (sa čim se slažem, opet iz jezičkih a ne feminističkih razloga), a smeta im to da postoji i posebna verzija ženskog prezimena ukoliko je to neophodno da bi rečenica bila gramatički ispravna. Priznajem da ni blizu ne sagledavam problem iz silnih teorijskih uglova koje je pomenuo vukvuk, nego kao prost jezičar: potrebno mi je da se u rečenici vidi da je neko nešto dao Jovićevoj, a ne Joviću, i važno mi je da sinu ne zakažem pregled kod zubara Jovića a da ga tamo zbuni što ga je dočekala žena, kad mi jezik već omogućuje da mu odmah kažem kako ide zubarki Jović. Stoga verujem da su i naši preci smišljajući i ženske verzije prezimena i ženske nazive zanimanja imali pre svega na umu to da najjasnije prenesu informaciju o toj osobi, a da smo mi zakazali što za neka novija zanimanja nismo na vreme smislili i ženski oblik, što se danas svakako može ispraviti, s tim što kao opšti naziv skoro svih profesija ostaje osnovni oblik u muškom rodu.
U tekstu Srbljanovićeve ili nekim tekstovima profesorki sa rodnih studija uopšte ne vidim jezičke argumente, pa ako sam zbog toga konzervativna ili živim u iluziji, šta da se radi. Mora biti da je za razgovore o jeziku važnija distinkcija pol-rod (ko ume da mi je prosto objasni, dobija šampitu  ) nego poznavanje istorije i pravila tog jezika, pa onda nisam ni kvalifikovana za ovakvu raspravu.

[Vukvuk]

Nije mi jasno zašto se s jedne strane borci za rodnu ravnopravnost zalažu za to da se sufiksima istakne da neko zanimanje obavlja žena (sa čim se slažem, opet iz jezičkih a ne feminističkih razloga), a smeta im to da postoji i posebna verzija ženskog prezimena ukoliko je to neophodno da bi rečenica bila gramatički ispravna.

Ali rečenica je i svejedno gramatički ispravna: ja osećam oblik Tabaković kao, npr., oblik Margaret — ž. r., nulta deklinacija.

[Dacko]

To ne može biti reč u ženskom rodu s nultim nastavkom (ne deklinacijom) baš koliko ni recimo filolog (m. r.), mada je jasno da žena može biti filolog i prezivati se Tabaković. Ipak, bez obzira na to što će nekoj Tabakovićevoj na diplomi pisati da je diplomirani filolog, jer je to naziv zanimanja, ipak ćeš se nekom pohvaliti da se zabavljaš s lepom i mladom filološkinjom, a ne lepim i mladim filologom pa da onda gledaš da u sledećoj rečenici nekako objasniš da je ipak u pitanju ona, a ne on, kao što je običaj u engleskom jeziku, dok kombinacija „lepom i mladom filologom“ ni teoretski ne dolazi u obzir upravo kao ni „lepom i mladom Tabaković“ jer je i prezime u muškom rodu, nije neutralno. Ili bi možda mogao da kažeš kako si se oženio finom i bogatom Tabaković kao što bi mogao da se oženiš finom i bogatom Karmen? Jednako ne možeš reći da si nešto „dao Tabaković“ ili uzeo „od Tabaković“ kao što bi mogao da daš nešto Margaret, pa te i to upućuje da Tabaković nije u ženskom rodu ni u kakvoj kombinaciji. Ili si zbilja ikada u životu čuo rečenicu u kojoj je žensko prezime samostalno upotrebljeno u kosom padežu bez ikakve promene?!

Ako ti je za utehu, osećam se krajnje blesavo što ovo uopšte objašnjavam umesto da ti objašnjavaš meni onu distinkciju. 

[Vukvuk]

Ne, baš nultom deklinacijom.

Genitiv: http://www.blic.rs/Vesti/Politika/350088/Varga-Ohrabrenje-i-pozitivan-pritisak-od-Klinton-i-Eston
Dativ: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Dacic-rekao-Eston-da-Srbija-stoji-na-evropskom-putu.lt.html
Instrumental: http://www.blic.rs/Vesti/Politika/350122/Dacic-Nikolic-na-razgovoru-sa-Klinton-i-Eston
Lokativ: http://www.mondo.rs/s265149/Info/Srbija/Daciceve_sale_o_Klinton_i_Eston.html

Kao što vidiš, može, a još bi lakše moglo kada bi to propisao, npr., Pravopis, kao što već propisuje da je skripta množina srednjeg roda, iako je meni mnogo prirodnije da budu jednina ženskog i sl.

[Dacko]

Pod nultom deklinacijom misliš na to da je reč potpuno nepromenljiva po padežima?
Da i na davnašnja domaća prezimena primenimo ono što radimo sa usvojenim stranim rečima koje se ne uklapaju u naš sistem zato što ’cenjeni’ novinari to rade sa stranim ženskim prezimenima?
Hajde da onda zanemarimo kose padeže i pogledamo prisvojni pridev, koji grade i ta strana ženska imena na suglasnik koja su inače nepromenljiva po padežima.
Prisvojni pridev ti je još jedan dokaz da prezime na suglasnik ne može biti dvorodno. Neki muškarac se zove Miloš Milošević, za njegov posao reći ćemo da je Milošev posao ili Miloševićev posao. Neka žena se zove Margaret Milošević - reći ćemo Margaretin posao, a tebi ću ostaviti da mi napraviš prisvojni pridev od njenog prezimena „u ženskom rodu po nultoj deklinaciji“ pošto navodno njeno prezime smatraš takvim.

[Vukvuk]

Dacko, izvini, o čemu sada pričamo?

Evo domaćeg prezimena: http://www.kurir-info.rs/markovic-bajalovic-ceka-odgovor-od-dukic-dejanovic-clanak-51859
http://www.pressonline.rs/info/politika/222151/odalovic-sutra-sa-djukic-dejanovic-o-sednici.html
http://www.glas-javnosti.rs/aktuelne-vesti/2012-08-06ísa-tabakovic-pad-dinara

Ne razumem pak kakav (tj. kako) je dokaz prisvojni pridev: ni od Dostojevski ne mogu da izvedem prisvojni pridev, pa na osnovu toga ne mogu da kažem ništa o rodu tog prezimena. Takođe, ja Margaretin osećam kao izvedeno od Margareta, a ne od Margaret, i nikada ne bih rekao Irisin ili Nivesin = koji pripada Iris/Nives, pa to, opet, nikako ne govori o rodu tih imena. Dakle, rekao bih posao Margaret i posao Milošević.