Uopšte ne kapirate poentu poređenja. Stvar je u tome da se nešto manje očigledno uporedi sa nečim više očiglednim, radi primera. Ne poredi se "težina" greške, nego sama greška. Sad, što je jedna široko rasprostranjena a druga vrlo ograničene upotrebe, to uopšte nije bitno. Mogla se upotrebiti i komparativa sa nečim što se UOPŠTE ne koristi (npr. mi su bili, to se SVAKAKO nigde ne koristi, ali je paralela jasna: umesto ispravnog 1. l.m, koristiš treće lice), čisto da bi greška bila očiglednija.
