Ekavica, ijekavica i ikavica

[d@do]

Često u u razgovoru sa kolegama, imamo nedoumice oko ijekavice i ikavice (iskreno se nadam da ovi primjeri što navodim spadaju u ikavicu). Npr. u svakodnevnom razgovoru ja ću prije upotrijebiti letiti nego letjeti (letio umjesto letjeo), svidio umjesto svidjeo i sl.
Ako, pri prenosu sa ekavice, navedenim riječima dodamo je/ije , ispravne varijante bi bile letjeo, svidjeo mada su rijetki oni koji tako izgovaraju te riječi u sarajevsko-romanijskoj regiji (u svakodnevnom govoru).
Koliko su ispravni oblici  letio i svidio (i svi ostali slični oblici) u srpskom jeziku a poredeći ih sa navedenom logikom prenosa iz ekavice?
Hvala.
d@do
P.S. Možda bi Đorđe ovo "ponajbolje" mogao objasniti?

[Duja]

Ako, pri prenosu sa ekavice, navedenim riječima dodamo je/ije ,

Pa nije to baš tako prosto. To "prenošenje" sa je/ije je samo grubo pravilo, ima dosta i "prenošenja" sa /e/ (strelica) ili /i/ (volio), kao i mjesta^{evo jednog} gde se dugo e "prenosi" kao /je/.


U ovom konkretnom slučaju, u standardnoj ijekavici se gotovo svako *ěl u sufiksu glagolskog prideva radnog reflektuje kao -io, a ne kao -jeo. Izuzeci su navedeni u spomenutoj tački pravopisa.

Mod: uklonjen stari link sa sajta SJA koji više ne radi.

[d@do]

Hvala Dujo

[Vukvuk]

Kao što je Duja već objasnio, refleksi jata nisu sasvim ujednačeni, pa i u ekavskim govorima ima pojedinačnih jekavizama (klješta) i sistemskih ikavizama (star > stariji, a ne stareji), a u ijekavskim opet ima pojedinačnih (zenica) i sistemskih ekavizama (vrijeme > vremena, a ne vrjemena) i ikavizama (voljeti > volio, a ne voljeo). (Ekavizmi, jekavizmi, ikavizmi ne znače nužno da su to oblici preuzeti iz ekavskih, ijekavskih, ikavskih dijalekata, već samo da odstupaju od uobičajene zamene jata u tom dijalektu.)

Problem sa glagolima VI vrste (videti, leteti, sedeti…) je taj što postoji neuravnoteženost između oblika jednine muškog roda participa (vidio) s jedne strane i infinitiva (vidjeti) i ostalih oblika participa (vidjela, vidjeli) sa druge. Pošto su osnove infinitiva i participa kod svih drugih glagola iste, sistem vrši pritisak da se i ovde izvrši poravnavanje oblika (prema obliku muškog roda participa, jer je on sigurno mnogo češći od infinitiva, a izgleda kao da je češći i od svih drugih oblika participa zajedno), pa se zato razgovorno sreće letiti, letila, letili, a čak je i norma prihvatila sjediti, sjedila, sjedili.

Razlika je nastala tako što je jat pred /o/ (kao i jat iza /r/) imalo drugačiji razvoj nego u drugim kontekstima (bilo da je razvoj išao direktno ěo > io ili indirektno ěo > ieo > io, dok je u drugim kontekstima išlo ě > ie > je/ije).

[Belopoljanski]

@Дадо, код тих примера, таквих икавизама има и у екавским крајевима. Нпр. у Банату уопште није чудно чути да се говорио „видио“, „летио“ и сл. Не знам одакле то и да ли је уопште икавизам, или неко народно померање ка видим, видићемо, летим и сл.

(А опет, уместо да се аналогно томе каже и „волио“, према волети/вољети→волим, каже се волети→волем, волеш, воле.)

[Бруни]

Kao što je Duja već objasnio, refleksi jata nisu sasvim ujednačeni, pa i u ekavskim govorima ima pojedinačnih jekavizama (klješta) i sistemskih ikavizama (star > stariji, a ne stareji), a u ijekavskim opet ima pojedinačnih (zenica) i sistemskih ekavizama (vrijeme > vremena, a ne vrjemena) i ikavizama (voljeti > volio, a ne voljeo). (Ekavizmi, jekavizmi, ikavizmi ne znače nužno da su to oblici preuzeti iz ekavskih, ijekavskih, ikavskih dijalekata, već samo da odstupaju od uobičajene zamene jata u tom dijalektu.)

Problem sa glagolima VI vrste (videti, leteti, sedeti…) je taj što postoji neuravnoteženost između oblika jednine muškog roda participa (vidio) s jedne strane i infinitiva (vidjeti) i ostalih oblika participa (vidjela, vidjeli) sa druge. Pošto su osnove infinitiva i participa kod svih drugih glagola iste, sistem vrši pritisak da se i ovde izvrši poravnavanje oblika (prema obliku muškog roda participa, jer je on sigurno mnogo češći od infinitiva, a izgleda kao da je češći i od svih drugih oblika participa zajedno), pa se zato razgovorno sreće letiti, letila, letili, a čak je i norma prihvatila sjediti, sjedila, sjedili.

Razlika je nastala tako što je jat pred /o/ (kao i jat iza /r/) imalo drugačiji razvoj nego u drugim kontekstima (bilo da je razvoj išao direktno ěo > io ili indirektno ěo > ieo > io, dok je u drugim kontekstima išlo ě > ie > je/ije).

Vuče, lepo objašnjenje. Rado bih ga stavila među Nedoumice, ali ne znam kako da je nazovem? Ijekavica: Volio ili Voljeo? Imate li neki predlog?

[J o e]

То све има у Правопису, на линку који је Дуја дао. Но, ако стављаш, немој имплицирати да је недоумица у избору између екавског и ијекавског, јер је то налик питању: „Јел’ се каже шаргарепа или кромпир?“.

[Бруни]

Ne bre , mislila sam da bude nedoumica između volio i voljeo, jer sam primetila da ijekavičari imaju često tu nedoumicu.

(Stvarno ponekad pomislim da pričam mnogo nerazumljivo ili da drugi misle da sam tupče  )



PS:Nešto nisam videla da piše baš isto ovo što je Vuk rekao. Možda je ista tema, ali objašnjeno na drugačiji način.

[J o e]

Извињавам се, ја сам прочитао Волио или волео.

[J o e]

Све осим средњег пасуса експлицитно пише. Ако стављаш, немој оно „a čak je i norma prihvatila sjediti, sjedila, sjedili“, јер П10 даје само сједјети, сједио-сједјела.

[Бруни]

Ево недоумице. Поправите ове примере, ако не ваљају. Мени ијекавица не иде… Такође, Џо, поправи све што мислиш да треба да се поправи. Ја сам само копипејстовала и додала уводну реченицу и примере.

[Vukvuk]

Vuče, lepo objašnjenje. Rado bih ga stavila među Nedoumice, ali ne znam kako da je nazovem? Ijekavica: Volio ili Voljeo? Imate li neki predlog?

Misliš na vašem sajtu? Pa ne znam, trebalo bi sve to proveriti (ovo sjediti je, na primer, iz hrvatskog standarda, ali u srpskom vidiš da Joe kaže da nije prihvaćeno) i stilski bolje uobličiti.

A što se tiče naslova, mislim da njima (ijekavcima) nije nedoumica da li je volio ili voljeo, nego da li je voliti ili voljeti.

[Бруни]

Ne znam, ja sam više ijakavaca videla da pišu voljeo, željeo, i sl. misleći da je neispravno volio, želio i sl. Nisam videla da pišu voliti umesto voljeti. Popraviće Joe sve što treba. A možeš i ti, otvori nalog na sajtu, pa možeš i sam popraviti i dodati sve što treba.

[alcesta]

Ja često nailazim na te greške kod ljudi iz Bosne, da kažu i pišu voljeo, vidjeo, letjeo. Ima toga i u Crnoj Gori, ali mi se čini da je kod Bosanaca češće, ne znam zašto. Meni se kosa diže na glavi kad to čujem.

[Бруни]

Ja često nailazim na te greške kod ljudi iz Bosne, da kažu i pišu voljeo, vidjeo, letjeo. Ima toga i u Crnoj Gori, ali mi se čini da je kod Bosanaca češće, ne znam zašto. Meni se kosa diže na glavi kad to čujem.

Да, да. Конкретно, ја сам на то наилазила углавном код људи из РС.