Литература

[Бруни]

— Пешикан, М., Јерковић, Ј., Пижурица, М., Правопис српскога језика (нескраћено издање), Матица српска, Београд
Било које издање почев од 1993. одговарајуће је, пошто текст правила није мењан а измене у речничком делу су минималне.

Издање из 2010. или 2011.

— Пешикан, М., Јерковић, Ј., Пижурица, М., Правопис српскога језика (школско издање), Матица српска, Београд
Скраћена верзија Правописа.

— Правописна комисија, Правопис српскохрватскога књижевног језика, Матица српска, Београд, 1960.
Правопис који је важио док није изашао тренутни. Будући да има знатно обимнији речник, могуће га је користити за оне ствари које нису поменуте (па самим тим ни промењене) у новом Правопису.

[J o e]

Правопис српскога језика на снази је од 1. јануара 1997, када су га министарства просвете и културе препоручила као службени правопис. Издања наведена ниже једина су која је Одбор за стандардизацију препоручио за употребу. Правопис српског језика Милорада Дешића (разна издања) има препоруку министарства просвете, али не и Одбора за стандардизацију, који га 1999. у својој одлуци није прихватио.

Од деведесетих година наовамо издавани су правописи најразличитијих аутора (Радоје Симић, Љубо Мићуновић, више група аутора…), који се не сматрају валидним. Правописни речник српског језика Милана Шипке такође не представља званично штиво, већ језички саветник, који се може користити у недостатку одговарајуће литературе.

Погледајте табелу с детаљним прегледом свих издања Правописа на сајту Српски језички атеље.