Пропусти у Правопису 2010.

[J o e]

У т. 262, код ферјарских имена, уместо слова ð стоји đ.

[J o e]

У речнику има само преко пута, а у тексту стоји да је предлог прекопута. Вероватно спојено/одвојено писање разликује врсту речи.

[Virgo]

U rečniku Pravopisa iz 2010. (str. 331), pod INO- piše ’inokorespodent, inokorespodencija’, bez N.

[Duja]

Luna park

Sa crticom u Rečniku uz pravopis, koji nas upućuje na t. 86a, gdje je obrađeno pisanje bez crtice.

[Stoundar]

U rečniku Pravopisa (str. 502) stoji Džersi (v. t208—212) a u tački 3, kao primer za pisanje velikih digrafskih latiničnih slova stoji Nju Džerzi. 

P 11 daje i u rječniku Nju Džerzi, a popravljena je i odrednica Džerzi.

[Stoundar]

Rječnik uz P 93 pogrešno daje Nejšenel, što je valjda primijetio Klajn jer u RJN unosi nešenel i zabranjuje nejšenel. Rječnik uz P 10 ostavlja Nejšenel bez negativne ocjene, pod nešenel uvozi ispravku iz RJN, a obje odrednice pokazuju na tačke u kojima je opisan Prćićev sistem, koji sa njima nema blage veze.

… по коме би било нашонал, да се надовежем на ово последње.

P 11 više nema odrednicu Nejšenel.

[Stoundar]

Едит (Џо):

У правилима стоји Лорјан (← Lorient /lɔ.ʁjɑ̃/), а у речнику Лорјен. Грешка је у речнику, а у правилима је погрешно сврстано (а могуће и погрешно регулисано јер се /ia/ преноси као ија).

U rječniku P 11 nema odrednice Lorjen. Ostalo nije mijenjano.

[Миланче]

У т. 291 стоји HAVIER треба XAVIER.

У т. 229  пише Ђен Сингцуен, треба Ћен Сингцуен.

У т. 199 стоји Э, треба Є. У истој тачки стоји имају вредност је, ју треба имају вредност је, ји.

У т. 275 стоји Жилијен, треба Жилијан. У истој тачки стоји AMBRYM, треба EMBRYM или уопште не треба овај пример.

Dobro je Žilijen (bar prema usvojenom sistemu transkripcije). Dobro je i Ambrym. Samo oba primera stoje na pogrešnom mestu.

Едит Џо: Осим IN, IM > ен, ем, додати и YN, YM, пошто постоји пример AMBRYM > Амбрем.

[Миланче]

Т. 278 стоји  које се изговара као фрикативно е ( или звучни парњак ф )
уместо е треба в

т. 281 стоји Vught (Бухт, Фехт)  треба Вухт

[Миланче]

Т. 197  г.
што значи да се пише уја, ује, ију, а не „иа”, „ие”, „иу”
треба ија, ије

т. 198
у табели пише Белорйска:
треба Белоруска:

одмах испод тога пишу слова ё i й й ы ь э ю я
не треба 2 й, него фали ў

[У издању из 2010:]
Кад оно у т. 198  пише у табели Белорўска: ё i й ў ы ь э ю я
У издању 2011. пише у табели Белорйска: ё i й й ы ь э ю я

Значи, неко је за годину дана успео да „исправи“ 1 грешку с нове 2 грешке. Задивљујуће. Као што рекох на 2. страни, исправно је Белоруска: ё i й ў ы ь э ю я

Погледао сам и остале грешке које са нашао у 2011. са овим из 2010. Добро је, само су грешке пренели и нису нове починили.

Такође у табели код украјинских слова фали слово ґ које је поново уведено у украјински правопис 1990. године. А такође га имају и Русини (и наши Панонски и остали) по Правопису (Правопис руского язика) издатом 1971. у Новом Саду.

[Миланче]

Т. 261   пише мајка им се зове Sfava
треба Svafa, што иначе пише у табели али не и у горепоменутом тексту

т. 265
пише Пјештјани (PIEST’ANY)
име на словачком ниje добро написано, треба PIEŠŤANY

пише Топољчани (TOPOL’CANY)  треба (TOPOL’ČANY)

 Уместо слова D’  СВУДА ТРЕБА ставити Ď, дакле треба (ĎАNOVA), (ĎARMOTY), (ĎUROVIČ) и (MOKRAĎ).

Вероватно су побркали јер се мала слова Ď и Ť пишу као d’ и t’.

т. 268
уместо Т’  СВУДА ТРЕБА Ť, дакле треба (HNÚŠŤA), (PIEŠŤANY) и (HROCHOŤ).

Иста ситуација се понавља у т. 284.
Свуда треба Ť и Ď уместо T’ и D’.

[Миланче]

Т. 192  старогрчке графије, нигде не спомињу делту (Δ).
т. 193  новогрчка имена

Сугласници В, Г, А не чувају праскав изговор, па се за гласове б, г, д употребљавају графије МП, ГК, НТ

Уместо А треба Δ и уместо НТ треба NT.
Такође уместо (РАГКАВNΣ) треба (РАГКАВНΣ).

Δ означава међузубни звучни сугласник, парњак безвучном д.

Уместо д треба Θ.

[J o e]

У Правилима фототерапија, у Речнику фото-терапија.

Размотрити фото-копираницу, фото-копију. http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3704.0

[Миланче]

T. 238

C ван спојева CH, SK, SCH, TSCH

треба СК уместо  SK

EU, AU као ој: Ројтлитен (REUTLINGEN)

треба ÄU уместо АU
треба Ројтлинген уместо Ројтлитен


Т. 261
У табели

Ey                                     Eysteinn           ej           Ејстајдн

 


nn иза á, é, í, ó, ú, ý,     Steinn              дн           Стејдн
 æ, au, ey


или је Ејстајдн и Стајдн или је Ејстејдн и Стејдн. Не може микс. Типујем на еј.

У истој табели пише

Þ             Þóra, Þórsá                 т                 Тоура, Тјоурсау

Гуглао сам мало, треба Þjórsá (река у Исланду), одатле и ово ј у Тјоурсау.

[Миланче]

У т. 275 код преношења Y из француског језика стоји Пуиморенс (PUYMORENS). Треба Пуиморанс.