Пропусти у Правопису 2010.

[J o e]

Овде ћемо, у најкраћим могућим цртама, скупљати све пропусте које налазимо у Правопису 2010. То је корисно, прво, зато што ћемо знати где су очити превиди, а можемо једног дана послати списак ауторима/издавачу како би се пропусти исправили за следеће издање. Дакле, све што сте нашли сумњиво, недоследно (у правилима и речнику), све техничке, материјалне и др. грешке, наведите овде, не улазећи у расправу о томе (томе се може посветити нова тема).

Едит: 25. 10. 2013. избрисани сви вредносни коментари и офтопици на теми.

[J o e]

Tražila sam ono dr. sci, i na kraju našla na dva mesta u P10, s tim što na ta dva mesta piše različito.

Uu rečniku stoji:
sc. (ne sci.) Doctor scientiae (u lekarskim titulama) skraćuje se sa dr sc., tačka 180.

A u tački 78:

doctor scientiarum, скр. dr. sc. = доктор наука = др наука

Pa šta je onda, scientiae ili scientiarum? I ide li tačka iza tog latiničnog dr. ili ne? 

[J o e]

у речнику стоји Вилијем, бла-бла, а онда упућују на тачку 211 где у табели дају Вилијам, па још у напомени наводе како се ту шва неоправдано преноси као <е>. А и према Прлетовим правилима је боље Вилијам.

[J o e]

У тачки 275, кад говори о G, под б пише у примерима Лангедо. А у Речнику стоји Лангедок. 

Languedoc se francuski čita [lɑ̃ɡdɔk] i to može biti samo Langdok.

Čak i da imaš šva u fonološkom ispisu (u fonetskom nemaš), takvo šva se prema tački 270a ne prenosi.

[J o e]

Са „e-mail“ се упућује на „имејл“, а те одреднице нема.

У т. 135 се прописује спојено и одвојено писање узвика, међу које је убројана именица „топ-форма“.

У т. 131 (напомена) кажу да се предлози у изразу „За и против Вука“ с падежом у којем је именица (у ствари, ту је падеж генитив или акузатив, и они се само случајно подударају).

И у речнику (под „југбодановски“) и у т. 104 наводе „Југ-Богдан“, што је у супротности са т. 92а.

Фале зарези око „наравно“ у напомени на стр. 81.

У т. 6 прво користе м. р. за им. „јат“ („обележавао се“), а ниже у с. р. („старо јат“).

Т. 1 на самом крају 16. стр. пише „св. Ћирило“ (треба велико С).

У т. 180 наводе с размацима „P. S., П. С.“, а у речнику без размака. Исто и под „постскриптум“.

[J o e]

[Нема правила] за писање размака око косе црте, али у тексту нигде не праве размак, што је технички доста лоше решење. Нпр. Државна дума/Руска дума/Дума.

И не пишу о процентима [спојено уз број или одвојено].

И не помињу који облик изводника треба користити (“ или ”), али сами користе ”. А за полунаводнике дају примере са ’…’, а другде у књизи ‘…’.

[Шоми]

Згодно би било додати регистар речи на крају Правописа, јер би то умногоме олакшало претрагу.

[J o e]

P 10 donosi spojeno prekoputa (t. 130), mada u rječniku daje preko puta, vjerovatno greškom jer je tako u RJN.

[Шоми]

Rječnik uz P 93 pogrešno daje Nejšenel, što je valjda primijetio Klajn jer u RJN unosi nešenel i zabranjuje nejšenel. Rječnik uz P 10 ostavlja Nejšenel bez negativne ocjene, pod nešenel uvozi ispravku iz RJN, a obje odrednice pokazuju na tačke u kojima je opisan Prćićev sistem.

… по коме би било нашонал, да се надовежем на ово последње.

[Шоми]

И опет грешка у речнику код одреднице Тотенхем. Каже се „обичније него Тотнем“. Ваљда, према табелама, Тотнам.

[Шоми]

Треба решити једном и питање робних марки. Нови П је доста штур по том питању.

[Бруни]

U rečniku Pravopisa (str. 502) stoji Džersi (v. t208—212) a u tački 3, kao primer za pisanje velikih digrafskih latiničnih slova stoji Nju Džerzi.

[Бруни]

[У правилима стоји Лорјан (← Lorient /lɔ.ʁjɑ̃/), а у речнику Лорјен. Грешка је у речнику, а у правилима је погрешно сврстано (а могуће и погрешно регулисано јер се /ia/ преноси као ија).]

Ispravan oblik bi morao biti Lorjan, prema originalnom izgovoru  [lɔ.ʁjɑ̃].

[Stoundar]

Tačka 283: „У циљу уједначавања и усаглашавања гласовној структури српског језика Ř се преноси иза звучних сугласника као ж, иза безвучних као ш, а у другим положајима као рж.“ Budući da ova tačka na kraju preporučuje r pored suglasnika i na prvom mjestu u riječi, smisao citata ostaje nejasan, osim ako ne pogledamo u P 93, gdje je jasno rečeno da je tako bilo „по норми П [1960]“. Vjerovatno je pisac htio ukloniti pozivanje na P 60, u skladu s načelima po kojima je rađen P 10, ali je time nehotice promijenio značenje teksta.

[J o e]

У речнику стоји пра̑ва̄ (с тим акцентом), док је исправни акценат пра̏ва̄ (тако у РСЈ и другде).

[J o e]

У т. 262, код ферјарских имена, уместо слова ð стоји đ.

[J o e]

У речнику има само преко пута, а у тексту стоји да је предлог прекопута. Вероватно спојено/одвојено писање разликује врсту речи.

[Virgo]

U rečniku Pravopisa iz 2010. (str. 331), pod INO- piše ’inokorespodent, inokorespodencija’, bez N.

[Duja]

Luna park

Sa crticom u Rečniku uz pravopis, koji nas upućuje na t. 86a, gdje je obrađeno pisanje bez crtice.

[Stoundar]

U rečniku Pravopisa (str. 502) stoji Džersi (v. t208—212) a u tački 3, kao primer za pisanje velikih digrafskih latiničnih slova stoji Nju Džerzi. 

P 11 daje i u rječniku Nju Džerzi, a popravljena je i odrednica Džerzi.

[Stoundar]

Rječnik uz P 93 pogrešno daje Nejšenel, što je valjda primijetio Klajn jer u RJN unosi nešenel i zabranjuje nejšenel. Rječnik uz P 10 ostavlja Nejšenel bez negativne ocjene, pod nešenel uvozi ispravku iz RJN, a obje odrednice pokazuju na tačke u kojima je opisan Prćićev sistem, koji sa njima nema blage veze.

… по коме би било нашонал, да се надовежем на ово последње.

P 11 više nema odrednicu Nejšenel.

[Stoundar]

Едит (Џо):

У правилима стоји Лорјан (← Lorient /lɔ.ʁjɑ̃/), а у речнику Лорјен. Грешка је у речнику, а у правилима је погрешно сврстано (а могуће и погрешно регулисано јер се /ia/ преноси као ија).

U rječniku P 11 nema odrednice Lorjen. Ostalo nije mijenjano.

[Миланче]

У т. 291 стоји HAVIER треба XAVIER.

У т. 229  пише Ђен Сингцуен, треба Ћен Сингцуен.

У т. 199 стоји Э, треба Є. У истој тачки стоји имају вредност је, ју треба имају вредност је, ји.

У т. 275 стоји Жилијен, треба Жилијан. У истој тачки стоји AMBRYM, треба EMBRYM или уопште не треба овај пример.

Dobro je Žilijen (bar prema usvojenom sistemu transkripcije). Dobro je i Ambrym. Samo oba primera stoje na pogrešnom mestu.

Едит Џо: Осим IN, IM > ен, ем, додати и YN, YM, пошто постоји пример AMBRYM > Амбрем.

[Миланче]

Т. 278 стоји  које се изговара као фрикативно е ( или звучни парњак ф )
уместо е треба в

т. 281 стоји Vught (Бухт, Фехт)  треба Вухт

[Миланче]

Т. 197  г.
што значи да се пише уја, ује, ију, а не „иа”, „ие”, „иу”
треба ија, ије

т. 198
у табели пише Белорйска:
треба Белоруска:

одмах испод тога пишу слова ё i й й ы ь э ю я
не треба 2 й, него фали ў

[У издању из 2010:]
Кад оно у т. 198  пише у табели Белорўска: ё i й ў ы ь э ю я
У издању 2011. пише у табели Белорйска: ё i й й ы ь э ю я

Значи, неко је за годину дана успео да „исправи“ 1 грешку с нове 2 грешке. Задивљујуће. Као што рекох на 2. страни, исправно је Белоруска: ё i й ў ы ь э ю я

Погледао сам и остале грешке које са нашао у 2011. са овим из 2010. Добро је, само су грешке пренели и нису нове починили.

Такође у табели код украјинских слова фали слово ґ које је поново уведено у украјински правопис 1990. године. А такође га имају и Русини (и наши Панонски и остали) по Правопису (Правопис руского язика) издатом 1971. у Новом Саду.

[Миланче]

Т. 261   пише мајка им се зове Sfava
треба Svafa, што иначе пише у табели али не и у горепоменутом тексту

т. 265
пише Пјештјани (PIEST’ANY)
име на словачком ниje добро написано, треба PIEŠŤANY

пише Топољчани (TOPOL’CANY)  треба (TOPOL’ČANY)

 Уместо слова D’  СВУДА ТРЕБА ставити Ď, дакле треба (ĎАNOVA), (ĎARMOTY), (ĎUROVIČ) и (MOKRAĎ).

Вероватно су побркали јер се мала слова Ď и Ť пишу као d’ и t’.

т. 268
уместо Т’  СВУДА ТРЕБА Ť, дакле треба (HNÚŠŤA), (PIEŠŤANY) и (HROCHOŤ).

Иста ситуација се понавља у т. 284.
Свуда треба Ť и Ď уместо T’ и D’.

[Миланче]

Т. 192  старогрчке графије, нигде не спомињу делту (Δ).
т. 193  новогрчка имена

Сугласници В, Г, А не чувају праскав изговор, па се за гласове б, г, д употребљавају графије МП, ГК, НТ

Уместо А треба Δ и уместо НТ треба NT.
Такође уместо (РАГКАВNΣ) треба (РАГКАВНΣ).

Δ означава међузубни звучни сугласник, парњак безвучном д.

Уместо д треба Θ.

[J o e]

У Правилима фототерапија, у Речнику фото-терапија.

Размотрити фото-копираницу, фото-копију. http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3704.0

[Миланче]

T. 238

C ван спојева CH, SK, SCH, TSCH

треба СК уместо  SK

EU, AU као ој: Ројтлитен (REUTLINGEN)

треба ÄU уместо АU
треба Ројтлинген уместо Ројтлитен


Т. 261
У табели

Ey                                     Eysteinn           ej           Ејстајдн

 


nn иза á, é, í, ó, ú, ý,     Steinn              дн           Стејдн
 æ, au, ey


или је Ејстајдн и Стајдн или је Ејстејдн и Стејдн. Не може микс. Типујем на еј.

У истој табели пише

Þ             Þóra, Þórsá                 т                 Тоура, Тјоурсау

Гуглао сам мало, треба Þjórsá (река у Исланду), одатле и ово ј у Тјоурсау.

[Миланче]

У т. 275 код преношења Y из француског језика стоји Пуиморенс (PUYMORENS). Треба Пуиморанс.

[Миланче]

Т.250

Ь када није иза Л, Х или испред самогласника

Уместо Х треба Н.

[Миланче]

Т. 250 г.

Руско л’ и н’, како смо видели горе под б, замењујемо нашим л и њ

Уместо л треба љ.

[Миланче]

Т. 275 под GN као њ: Д’Артањан (D’ARTIGNAN).
У оригиналу име се пише D’ARTAGNAN, не са I.

[Миланче]

У речнику стоји конјунктура (не коњуктура), коњунктуран, т. 2 (нап. 2). Очигледно да треба конјунктуран.

[Dacko]

U rečniku stoji porno-film, porno-literatura, porno-časopis, ali odatle upućuju na tačku 86v, gde se navodi da se slični spojevi pišu odvojeno.

Ту је грешка само у броју тачке. Не треба 86в, него 88б.

[Миланче]

Т. 198 у табели код русинских слова дато је слово г које је већ убројано у општу ћирилицу. Уместо г треба да стоји ґ. Такође, ово слово се налази и у украјинском језику, тако да треба да стоји и код украјинских слова.

[J o e]

Код месних реченица (т. 156) стоје примери: Вратио се у свој завичај, одакле је пре 40 година кренуо у свет. — Летовали су у Баошићу, где су добро познавали домаћине, што су односне реченице. (Ово је поприлично велика материјална грешка.)

[Бруни]

У речнику стоји МишлЕН, НЕ Мишелин ни Мишлин, а у тачки 270а стоји Мишлин.

[Stoundar]

Nije obrađeno francusko DJ u imenima DJANGO, DJEMBA. Da li se prenosi kao /d-ž/, bez obzira na nezgodan izgovor, pogodnije kao /dž/ ili čak /đ/, pod uticajem pisanja tog slova u nedostatku svih dijakritika?

[Миланче]

Т. 260 под б.  табела на 227. страници у колони Прилагођавање треба да пише ћирилицом  ај, еј, ев, ој, ов, ав, еј, не латиницом.

[Миланче]

Т. 259 код графичке и фонолошке адаптације скандинавских имена пише: „Диференцијална слова су у топонима y, æ, å, č, ö, ä, а у антропонимима још и q, w, x, ü “. Č не постоји ни у шведском, ни у данском, ни у норвешком. Уместо č мора да пише слово ø, које је изостављено грешком.

[Миланче]

Ово не може да се скрати.

Т. 264 код лапонских (сами) имена стоји:„ Треба адаптирати само знак ŧ у t, dj у тј и ð у d.” Затим је дата табела у којој  слово t прилагођавају као т, dj као тј и најзад, ð у д. Веома је битно да обратите пажњу у коришћењу писама, често се мешају.  У цитираној реченици се спомиње слово  ŧ које се преноси у t (написано латиницом уместо ћирилицом), а затим се у табели појављује t (латиницом) које прилагођавају као т (ћирилицом), што је очигледно грешка. Уместо t у табели треба да пише слово ŧ. Иначе, за разлику од исландског где постоје велико слово Đ и мало ð,  у ’северносамију’ је мало слово идентично нашем латиничном đ. Дакле није ð већ đ.
На крају спорна реченица треба да гласи: „Треба адаптирати само знак ŧ у т, dj у тј и đ у д. У табели уместо t и ð ставити ŧ и đ.
Издање из 2011. доноси нову грешку и уместо слова ŧ у цитираној реченици појављује се слово ô које не постоји ни у једном лапонском језику.

[Миланче]

Код руских имена у т. 250 под б. у напомени стоји Шевирев - Шевиров. Имајући у виду оригинале Шéвырев - Шевырёв, и то да се у пасусу пре напомене помиње Шевирјов, исправно је Шевирев - Шевирјов.

[Миланче]

Т. 247 на 215. страници, код румунског језика:„ C испред E и I као ч: Чернауци (CERNĂUȚI), Банчила (BĂNCILĂ); али испред I као к: Кимпулунг (CÎMPULUNG).”  Треба „али испред Î као к”.
Иста грешка у се јавља у оквиру исте тачке али на 216. страници. Пише „I као и”, а треба „Î као и”.

[Миланче]

У т. 247 није обрађено румунско слово Â ( треба га разликовати од слова Ă обрађеног у Правопису) које се изговара исто као Î. А пошто се Î преноси као и, или пак по традицији као а, остаје  неразјашњено када се преноси Â као и, а када по традицији као а.

[Миланче]

Код транскрипције с холандског у т. 281 под б: „R изг. г, тр. р ” Уместо г треба r.

[Миланче]

У речнику пише ве-це (WC) и упућује на тачку 181Б где даје веце, вецеа, у вецеу. Имајући у виду да се у истој тачки појављују (CD) цеде и (CD-ROM) цеде-ром, вероватно би требало писати и веце у речнику.

[Миланче]

Т. 181Б под 3)

PS („пи-си” ’персонални компјутер’ —> писи)

Није PS него PC.

[J o e]

Сикјанг (трад., покрајина и река, кин. Сијианг, по транскр. систему Сиђанг), т. 229

Прво, оригинални назив је исписан ћирилицом и са n мањка; треба: Xinjiang.
Друго, и у „традиционалном“ облику је изостављено н.

Дакле, требало би у ствари бити Синкјанг (трад., претпостављам према „postal map spelling: Sinkiang“) и Синђанг (системски).

[Миланче]

У издању из 2011. покушали су да исправе 

Синкјанг (трад., покрајина и река, кин. Сијианг, по транскр. систему Сиђанг), т.229

Дакле овде су потрефили Синкјанг, али опет оригинал на ћирилици и нема н код Синђанга. И да, овде нас упућују на тачку 229, а тамо чак нема овог примера у оба издања.

[J o e]

У т. 97: Сен-Жист
У т. 273в: Сен Жист.
У Речнику: Сент Жист.

[Stoundar]

Samo, u t. 97 je prezime, u t. 273 vjerovatno toponim (kada se izostavlja crtica).

[J o e]

Сигурно си приметио да код француског цртицу изостављају и код личних имена: Сент Егзипери, Жан Жак, као и у Фоли Бержер, Ролан Гарос…

[Stoundar]

Sad sam ih tražio na Wikipediji. Rolan Garos se shvaća kao toponim baš u dijelu o izostavljanju crtice. Sent Egziperi postoji kao toponim. Foli Beržer je neki kabare. Žan Žak je vjerovatno lično ime.

Nisam istražio svaki primjer u poglavlju o francuskom (da li je lično ime), ali dok se drukčije ne eksplicira, mislim da bi trebalo stavljati crticu po tom opštem pravilu. Prćić je uvijek čuva u engleskim imenima, a u jednom članku u Jeziku danas tražio je isto i za francuska, jer crtica spaja ta dva dijela u jednu cjelinu (ime odnosno prezime).

[J o e]

Пази, и мени је логичније писање цртице. Али ми се сад бавимо егзегезом Правописа. Где је у одељку о тр. с француског наведено да се ради баш о топонимима, нарочито уз примере Ролан Гарос и Сент Егзипери. Шта прво помислиш кад чујеш та имена??

[Stoundar]

Teniski turnir, Mali princ, ali nas valjda zanima šta je pravopisac htio da kaže, ne prvi utisak. U t. 274 stoji „crtica iz franc. toponima po pravilu se ne prenosi“ — da to važi i za lična imena, dovoljno bi bilo napisati „iz franc. imena“. S jedne strane imamo eksplicitne napomene u vezi s ličnim imenima i toponimima, s druge strane imamo primjere u poglavlju o francuskom za koje se ne zna sigurno na šta se odnose.

(Bilo bi zanimljivo uporediti izvorni tekst Dušanke Točanac s ovim u Pravopisu, ali ga nema na Google Scholaru.)

[J o e]

За (прва) лична имена највероватније важи правило о непреношењу цртице (Жан Жак), само је питање презимена.

А ја се питам да ли је нормално да просечан корисник Правописа буде у недоумици „šta je pravopisac htio da kaže“. Ја сам за оно као у праву: ако акт није недвосмислен, иде се у корист његовог корисника. Ако корисник Правописа прочита Сент Егзипери и не пише му нигде да је у питању топоним, зашто би он имао обавезу више да размишља о томе, кад је њему тај оним најпознатији као презиме писца?

[J o e]

У правилима је Сент Егзипери, а у речнику Сен Егзипери.

[Stoundar]

Ne vidim zašto bi za imena važilo jedno pravilo, a za prezimena drugo. Isti je razlog za čuvanje crtice.

Recimo da prosječan korisnik shvati Sent Egziperi ili Žan Žak kao prezime odnosno ime – dobro, ali istom logikom prvog utiska pročitaće napomenu o crtici u prezimenima (t. 97) i držati se i tog pravila, makar za primjere koji su tamo navedeni i ostale u kojima osjeti crticu kao uobičajenu.

(Sad kad sam ponovo pročitao t. 97, nije mi sasvim jasno da li preporučuje čuvanje crtice pod uticajem izvornog pravopisa, ili se ona čuva samo kad je takvo pisanje uobičajeno, a inače po pravilu izostavlja. Od primjera navedenih u prvom dijelu tačke, jedino Ben Gurion ima izvornu crticu, makar u transliteraciji na engleskoj Wikipediji.)

[Stoundar]

P 11, t. 237(2): „замене С испред сонаната“

P 93/94/02, t. 142(2): „замене S испред сонаната“

[Миланче]

У речнику: „ Finmark, норв. део Лапоније, т. 255; уп. Лапланд и Лапонија“
Треба Финмарк ћирилицом.

[Миланче]

У т. 260 под в) у табели пише да се g на почетку речи испред e, ei, i , y, øy, ä, ö преноси као Ј и даје примере где је Gedde, Geijer, Gihle, Gystad пренето као Једе, Јејер, Јиле, Гиста. 

Треба Јиста уместо Гиста.

[Миланче]

У речнику пише: „Јелмслев (у сканд. јез. Hjelmsev), т. 260в“
У оригиналу недостаје једно l, дакле треба Hjelmslev што и пише у т. 260в.

[Психо-Делија]

"[У правилима стоји Лорјан (← Lorient /lɔ.ʁjɑ̃/), а у речнику Лорјен. Грешка је у речнику, а у правилима је погрешно сврстано (а могуће и погрешно регулисано јер се /ia/ преноси као ија).]"

Заправо, грешка је била у Правопису, а не у речнику. У т.275 П10, у одредници ЕН, ЕМ, под б) се наводи да се EN и EM иза "ј" транскрибују као "ен" и "ем" и наводи се пример Амјен. Ја бих још додао Себастјен, Кретјен, Сент Етјен и Лорјен.
Дакле, Lorient се преноси као Лорјен, исто као Сент Етјен, а не као Лорјан.

У истој тачци, под истом одредницом, за преношење "ЕN" и "em" као "ан" и "ам" наводи се пример Julien - Жилијен, који би, заправо, требало да буде пример за потправило под б).

"У т. 275 код преношења Y из француског језика стоји Пуиморенс (PUYMORENS). Треба Пуиморанс".

Француско Guy се, у складу са Правописом, преноси као Ги (продужено "и", али само "и"). Не видим разлога да се Puymorens не преноси по том обрасцу, дакле, као Пиморанс.

Видим да постоје недоумице код писања цртица у француским географским и личним именима. У Правопису то није баш експлицитно раздвојено, али Клајн у РЈН то лепо објашњава и каже:

Двострука имена у француском језику се пишу са цртицом: Жан-Пол. Жан-Жак, Мари-Терез ….  (4. издање, страна 41)

Двострука презимена из српског се пишу без цртице, а из француског УВЕК задржавају цртицу: Тулуз-Лотрек, Сен-Симон, па и, вероватно, Сент-Егзипери (иако у примерима у П имамо: Сен Санс, Сен Лоран).

У географским именима се, пак, судећи по примерима из Правописа, изоставља цртица: Сент Етјен, Сен Жинијен, Сен Дје …

[Vukvuk]

"[У правилима стоји Лорјан (← Lorient /lɔ.ʁjɑ̃/), а у речнику Лорјен. Грешка је у речнику, а у правилима је погрешно сврстано (а могуће и погрешно регулисано јер се /ia/ преноси као ија).]"

Заправо, грешка је била у Правопису, а не у речнику. У т.275 П10, у одредници ЕН, ЕМ, под б) се наводи да се EN и EM иза "ј" транскрибују као "ен" и "ем" и наводи се пример Амјен. Ја бих још додао Себастјен, Кретјен, Сент Етјен и Лорјен.
Дакле, Lorient се преноси као Лорјен, исто као Сент Етјен, а не као Лорјан.

У истој тачци, под истом одредницом, за преношење "ЕN" и "em" као "ан" и "ам" наводи се пример Julien - Жилијен, који би, заправо, требало да буде пример за потправило под б).

Ali ti primeri se ne izgovaraju isto. Saint-Etienne se izgovara sa običnim [ɛ]: [sɛ̃ntetjɛn]. Julien, Sébastien, Chrétien, Amiens, kao i većina drugih primera na -ien, -ient, -iens i sl., izgovaraju se sa [ɛ̃]. (I taj glas više liči na naše [a(n)], ali se po tradiciji prenosi našim [e].) Lorient je u tom smislu izuzetak jer se izgovara sa [ɑ̃]. Zato treba Lorjan.

[Психо-Делија]

Колико ми је познато, транскрипција са француског се врши према писму, а не према ИПА-запису. Правила су дата у Правопису и ваљало би их примењивати. Тамо лепо пише то што пише ("EN" и "EM" иза "ј" преносе се као "ен" и "ем"), и нигде се не помињу финесе у изговору. Сигуран сам да је у случају транскрипције са француског излишно разматрати да ли се нешто изговара овако или онако, будући да то не утиче на транскрипцију. Дакле, ипак би требало Лорјен.

[J o e]

Ваљда се зна шта је старије.

У утвђивању транскрипције начелно се полазило од изговора имена у изворном језику и од могућности нашег језика да изворне гласове замени адекватним или блиским нашим гласовима.
[Допунска мерила:
(1) Избегавати уношење тешких и неприродних склопова и ликова непогодних за нашу граматичку промену.
(2) Прилагођено писање треба да остане у јасном односу према изворноме.
(3) Треба тежити правилима која може примењивати шири круг образованих људи.
(4) Ако су у спонтаној пракси створена постојана правила, не треба их мењати.]

Дакле, транскрипциона правила су заснована на односу изговора и графије. Наравно да се не могу правилима односа графема и фонема предвидети сви случајеви. Макар за већину језика.

А слепо поверење у правила Правописа који на свакој страни има бар једну материјалну или техничку грешку не знам колико је паметно.

[Stoundar]

T. 271 obrađuje nazalne vokale bez pozivanja na pismo. U t. 275 su data „glavna pravila i najtipičniji postupci“.

[J o e]

Видим да постоје недоумице код писања цртица у француским географским и личним именима. У Правопису то није баш експлицитно раздвојено, али Клајн у РЈН то лепо објашњава и каже:

Сигурно знаш да знамо шта пише у РЈН.

Приручник који цитираш је из 1997, Правопис је из 2010. И да је најновије издање, опет не би имао јачу реч од правописне.

[Психо-Делија]

Рецимо, ја хоћу да транскрибујем LORIENT,  имам Правопис и у њему лепо пише то што пише. Ја напишем Лорјен, а онда се појави неко са СЈА и сугерише ми да то није баш тако јер је изговор исти, само мало другачији и да ту Правопис није у праву и да је заправо Лорјан. И сад бих ја требало да кажем: јест, у праву сте, Правопис је ту погрешио, ви сте у праву, правилно је и Лорјан и Пуиморанс итд. Правопис има тооолико грешака да се не бисмо уопште смели ослањати на њега, већ да радимо како знамо и умемо, а у томе ће нам помоћи и непогрешиви СЈА.

У П10 није експлицитно регулисано писање цртице у француским личним и географским именима, а не знам како је то обрађено у П11 (или у некој даљњој инкарнацији). Ако је то у П11 експлицитно одређено, онда се извињавам.

Даље, наведено је да су транскрипциона правила (за француски) заснована на односу изговора и графије. У правопису је представљен САМО однос оригиналне графије и транскрибоване графије, што је мени сасвим довољно да закључим ко је у праву. У праву је Правопис.

Могу само рећи да се можете срамити своје погане работе, у којој замајавате сироти народ нетачним и "креативно еластичним" тумачењима Правописних одредби и то све са позиције врховног арбитра који све зна, а успут зна мислити и својом главом. Нека вам је на част.

[Duja]

Могу само рећи да се можете срамити своје погане работе, у којој замајавате сироти народ нетачним и "креативно еластичним" тумачењима Правописних одредби и то све са позиције врховног арбитра који све зна, а успут зна мислити и својом главом. Нека вам је на част.

Za razliku od tebe, mi smatramo da je upotreba sopstvene glave i primena principa, a ne slova pravopisa (iliti bilo kojeg drugog normativnog dokumenta) vrlina, a ne mana. Štaviše, drago nam je što si primetio našu nesklonost dogmatskom i nekritičkom prihvatanju bilo kojeg autoriteta, pa čak ni tvog.

[Vukvuk]

Ko smo uopšte "mi"/"vi"?

Mene ova diskusija savršeno ne zanima, ali je, reda radi, nastavljam u onom delu koji se nastavlja na moj raniji komentar. Pravopis u pogledu pravila transkripcije sa francuskog očigledno (za svakog ko govori francuski) polazi od izgovora, ali ih predstavlja na osnovu pisanja zbog onih koji ne govore francuski, i zato što, u velikom broju slučajeva, to jeste za francuski moguće. Međutim, postoje izuzeci, kao što je navedeni Lorient, i njih samo idiot može insistirati da prenese na osnovu slepog čitanja jednog kratkog i nepotpunog teksta (vidi t. 268 i 269 i obrati pažnju na "Ovde iznesena pravila odn. modeli, verujemo, dobrodošla su priručna pomoć, a pravu (izvornu) instrukciju najbolje je potražiti u postojećim rečnicima i dostupnim priručnicima", "[O]vako složena materija daje se fragmentarno, uprošćeno i pregledno", a uostalom i t. 275, koja počinje sa "Glavna pravila i najtipičniji postupci prilagođavanja"), umesto onako kako može biti jedino ispravno. Nema sumnje, dakle (osim ako izgovor nije ono što je navedeno na francuskoj Wikipediji, to jest), da mora biti Lorjan.

O problemima potrebe za neprikosnovenim autoritetom i bespoštednog razračunavanja sa svima onima koji se usuđuju da te autoritete ne poštuju bez pogovora konsultovati se sa psihologom ili psihijatrom.

[Vukvuk]

Dodatak:

Рецимо, ја хоћу да транскрибујем LORIENT,  имам Правопис и у њему лепо пише то што пише. Ја напишем Лорјен, а онда се појави неко са СЈА и сугерише ми да то није баш тако јер је изговор исти, само мало другачији и да ту Правопис није у праву и да је заправо Лорјан.

Izgovor nije "isti, samo malo drugačiji", [ɛ, ɛ̃, ɑ̃] su tri sasvim različita glasa, od kojih se prvi prenosi kao [e], drugi kao [en, em], treći kao [an, am]. Pravopis ovde nije pogrešio, zapravo nije ni pokrio ovo pitanje, a greška je u rečniku.

Sad sam bacio pogled i na ostale problematične primere, konkretno Guy i Puymorens, i to su, ponovo, dve sasvim različite situacije. Guy se izgovara naprosto [gi], nema nikakvog "produženog ’i’" ni u francuskom pa ni u srpskom; <u> se u tom primeru piše zapravo samo da bi se ovo <g> izgovaralo kao [g], a ne kao [ž]. S druge strane, Puymorens se izgovara [pɥimorɛ̃ns] (obrati pažnju da i ovde moraš znati da se <en> izgovara [ɛ̃], a ne, kako bi se moglo očekivati, [ɑ̃], dakle, u tom pogledu Pravopis nije pogrešio), ali mi nije do kraja jasan tretman kombinacija [ɥ] + vokal: video sam na drugom mestu i primer Huez [ɥez] prenet kao Uez, pa bi i Puimorens bilo u skladu sa tim, onako kako i stoji u Pravopisu. Da li to znači da [ɥ] (odnosno, u pisanju, <u> pred drugim vokalom) treba prenositi kao [u]?

[Duja]

Rasprava o Puymorensu izdvojena

[Миланче]

T. 25 б. под 2) стоји нусспецијалност и у речнику такође у издањима 2010. и 2011. Из једне групе на Фејсу сам сазнао да у Правопису из 2013. стоји нузспецијалност и у тој тачки и у речнику. Мислим да треба са з. Шта ви кажете?

[Stoundar]

RMS daje samo nuz-, s tim da nus- ide ispred bezvučnih suglasnika.

[Миланче]

У речнику пише Оахака (шп. Oahaca) т. 290. Треба Oaxaca и то је исправљено у издању 2011.

[Миланче]

У речнику стоји: „Шелдеруп (норв. швед. Skjebderup), т. 260в“. Треба Skjelderup. Није исправљено у издању 2011.

[Миланче]

T. 241 у вези са пољским словом Ó.

Оправдано је упростити овај поступак и замењивати О редовно са о (чиме се обнавља изворнија структура речи): Гора, Новогродек.

Уместо О треба Ó.

[Миланче]

У речнику стоји:

Клошка (рум. Sloșca), т. 247

Непромењено у издању из 2011. Треба  Cloșca.

[Миланче]

У речнику стоји:

Лођ (пољ. Lódz), т. 242

Треба да пише Łódź. Непромењено у П11.

[Миланче]

У речнику:

Луис (шп.), т. 288

Недостаје оригинални запис Luis. Исто у П2011.

[Миланче]

У тачки 261, код исландских имена датих у табели, кажу да се Ketill транскрибује као Кјетил. У истој табели стоји да се ll између вокала, испред r и n, на крају речи преноси као дл. Под условом да Кјетил није неки изузетак правилно би било Кјетидл. У речнику такође стоји Кјетил.
Непромењено у П2011.

[Миланче]

У речнику под Јамајка дају Јаманканка, треба Јамајканка. Исто и у П11.

[Бруни]

Dodato. Samo jedna mala napomena. Ima nekoliko unosa kod kojih je polje za P11 prazno, tako da ne znamo jel ostalo isto ili ima izmena. Pri kraju liste se nalaze.

[Миланче]

Окет, ево бацам се на то.

[Миланче]

Т. 261 у табели је речено да се rl, rn преносе као ртл, ртн и дат је пример Karl-Картл. Потом код слова Ö дају пример Björn који преносе као Бјердн и Бједн. Или се rn преноси као рдн или треба Бјертн и Бјетн. У речнику стоји Бјердн и Бједн. Исто у П11.

[Миланче]

Т. 261 у табели пише да се nn иза á, é, í, ó, ú, ý, æ, au, ey преноси као дн и дају пример Steinn-Стејдн где имамо nn иза ei. Треба додати ei. A у речнику такође фали ei и уместо ey пише eu. Исто у П11.

[Миланче]

Т. 261 у табели с правилима је дато да се слово U преноси као И. У тексту пре табеле стоји мушко име Sigurður Gunnarsson које преносе као Сигурд Гунаров син и женско име Guðrún Gunnardóttir као Гвидрун Гунарова кћи. Није примењено правило, а није ни назначено да је ово изузетак  и није јасно шта је било са „ur“ у Sigurður. По правилима би требало Сигирдир Гинаров син и Гвидрун Гинарова кћи. Исто у П11.

[Миланче]

У речнику

Јоурин (исл.), т. 261

Фали оригинални запис Jórunn. Исто у П11 и П13.

[Миланче]

У предговору П13:

Једина измена у односу на претходно издање из 2011. године, не рачунајући исправке понеке ретке словне или техничке грешке, јесте раздвајање ћириличних азбучних и латиничних абецедних таблица у поглављу о писму (с. 18 и19.). Поступак представља симболичан чин, мотивисан статусним разликама ових двају писама: ћирилице као службеног и традиционалног српског писма и латинице, из добра српскохрватског језика, као цивилизацијске и комуникативне потребе.

Понеке ретке словне или техничке грешке 

Прешао сам детаљно сваку грешку.
Од свих оних 80+ грешака исправили су 2 „понеке ретке“ следеће:
1. Нузспецијалност  је сада и у правилима, нема трага нусспецијалности.
2. Ројтлитен је исправљен у Ројтлинген.

Покушали су да исправе оригинални запис Синкјанга, сада стоји Sijiang који нема везе са исправним Xinjiang, али бар је на латиници.

Оно што нисам видео је она прва грешка што се тиче писања dr. sc. јер пише тамо у попису грешака т. 78, а тамо није ништа писало везано за dr. Кад сам дошао кући, видео сам да је то заправо т. 85 под в и у П10 и у П11. Претпостављам  да није ништа мењано ни у П13.

[Бруни]

Jesu li ispravili Prciceve tabele? Mislim, to je zaista vrhunski blam…

[Миланче]

То нисам гледао, видећу следећи пут, али сумњам. Не знам шта је жалосније, што су они убеђени да имају мало словних грешака или то што су 2 исправили. 

[Миланче]

У речнику и т. 290 П10 стоји да је оригинал од записа „Сочимилко“ Xotchimilco. У П11 т. 290 такође дају исти оригинал, док у речнику стоји Xochimilco без t. Мало сам гуглао и видео на Википедији, шпанској и енглеској, да нема t у оригиналу.

[Миланче]

У речнику

Тауфик (ар.), т. 204(8)

Фали запис Tawfik у загради. Исто у П11.

[Бруни]

У речнику и т. 290 П10 стоји да је оригинал од записа „Сочимилко“ Xotchimilco. У П11 т. 290 такође дају исти оригинал, док у речнику стоји Xochimilco без t. Мало сам гуглао и видео на Википедији, шпанској и енглеској, да нема t у оригиналу.

Nema osnova za T, tako da verujem da je to greška tekstu, i da je u rečniku ispravno zapisano.

[Зоран Ђорђевић]

Ово је из данашње Политике: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Republika-se-pise-malim-slovom.sr.html

[Миланче]

У речнику стоји Екс ан Прованс и у т. 101а, а у т. 274 стоји Егз ан Прованс. С обзиром на то да је француски изговор  [ɛksɑ̃pʀovɑ̃s] треба Екс ан Прованс.

[J o e]

Montmorency: у Правилима Монморанси, у Речнику Монтморанси.

(Не могу да нађем на брзину како се беше додаје списку грешака на сајту. Ако неко може, нека стави и ово.)

[Бруни]

Ima posebna kutijica za pravljenje stranica za greske na sajdbaru. Otvori samo padajuci meni Samo za clanove.

[Миланче]

Бруни, нешто се десило па не видим која је то по реду кутијица. Раније је писало Нова грешка, сад је празно и морам да нагађам која кутијица иде. Да додам да ћу избрисати грешку Пуиморанс јер сам нашао још једну потврду да је тамо у питању ɛ̃, а не ɑ̃.

[Бруни]

Probaj u drugom brauzeru. Videla sam i ja da  se nešto poremetilo ali nisam imala vremena da tražim grešku a mislim da je to ponekad do brauzera. Pogledaću sutra da vidim može li da se to reši.

EDIT: Menjali su kod, a nisu ništa rekli. Namestila sam na staro, ali su mi sad kutijice mnogo dugačke. Čekam da mi kažu može li se to srediti. Ako i ne može, nema vze jer to vide samo članovi. Ali misim, baš su mogli da obaveste.

EDIT: Sređena i širina.

[Миланче]

У речнику ПМС10 пише

лезбејка и лезбијка

док у речнику ПМС11 пише

лезбијка, не лезбејка

Овде не знам шта је исправно.

[Father Jape]

Prvo izdanje KiŠ imaju samo лезбијка, лезбијски (o upotrebi prideva „neprirodna“ nećemo sad), drugu varijantu ne spominju, a ne znam da li su kasnija izdanja drukčija. Sećam se zato da sam prijatno bio iznenađen njenom inkluzijom u P10.
A NG13 uopšte nema datu reč u registru reči, pogledao sam za svaki slučaj.

[Бруни]

Prvo izdanje KiŠ imaju samo лезбијка, лезбијски (o upotrebi prideva „neprirodna“ nećemo sad), drugu varijantu ne spominju, a ne znam da li su kasnija izdanja drukčija. Sećam se zato da sam prijatno bio iznenađen njenom inkluzijom u P10.

U Izmenama i dopunama je isto, samo što su pridev "neprirodno" i imenica "zadovoljavanje" uklonjeni.

[Зоран Ђорђевић]

Некад се говорило искључиво лезбејка. Лезбијка је новијег датума.
Овде смо већ разговарали о томе.

[Миланче]

Хм, ја нађох у оном П60 само лезбијку.

[Миланче]

У речнику П10 стоји:

одељенски и одељењски (ек.)

одјељенски и одјељењски (ијек.)

А у речнику П11

одељењски (ек.)

одјељењски (ијек.)

Решили да избаце -нски.

[Миланче]

Да вас обавестим да ћемо добити и ново 2014. издање Правописа [вероватно после сајма], тако бар стоји у БМС.

[Шоми]

Надам се да су испратили ову тему, између осталог, и наградити тебе за сву ревност.

[Миланче]

Најбоља награда би била да исправе грешке, тј. да су заиста пратили тему.

[Миланче]

У једној групи на Фејсу су приметили још једну грешку. У речнику Правописа под одредницом целзијус стоји:

Целзијусови степен или степени Целзијуса

Треба Целзијусови степени. У П11 иста грешка.

[Зоран Ђорђевић]

У једној групи на Фејсу су приметили још једну грешку. У речнику Правописа под одредницом целзијус стоји:
Треба Целзијусови степени. У П11 иста грешка.

За мене је 25 °C  увек било двадесет пет степени целзијуса.

[Миланче]

Ево како изгледа у целини.

[Бруни]

Pa šta je sad, veliko ili malo slovo? Po logici bi trebalo da bude malo jer je ime mere, kao njutn, tesla, vat itd.

[J o e]

Велико, наравно. Као што је по Рихтеру.

[Бруни]

Kako sad? Pa zar to nije merna jedinica, kao, kao što rekoh, njutn, tesla itd.? Zar i to pišemo velikim slovima? Da li je moguće da sam toliko pobrkala lončiće? 

[Бојан Башић]

Kao samostalna merna jedinica, celzijus se piše malim slovom; ali u izrazu stepen Celzijusa imamo veliko C.

[Jelen@]

Pratim redovno ovu temu, ali me pomalo mrzi da čitam sve ponovo. Jutros sam se dvoumila da li da kupim novo izdanje pravopisa, pošto sam bila u prvim redovima da nabavim izdanje iz 2010. Možda samo da ispravim te greške u ovoj mojoj knjizi. 

[Шоми]

Неко помену да ће се на овогодишњем сајму књига појавити П14, где су, надамо се, исправили овде нађене и друге грешке ако их је било.

[Jelen@]

Nisam ga videla ove godine. Doduše, nisam ni obraćala pažnju. A koliko ima smisla kupovati ga? Ove odrednice koje vi navodite u greškama teško da će mi zatrebati. Mada, ako vi kažete, nabaviću.

[Dacko]

Prelistala sam izdanje iz 2014. na sajmu, videla da još nisu izmenili npr. to što u rečniku piše kolečski a u tački 19 koledžski i zaključila da ga nisu ozbiljno pretresli i popravili, tako da nisam kupila novo izdanje, već samo u ovo iz 2010. unela izmene na koje je ovde skrenuta pažnja: http://www.srpskijezickiatelje.com/blog:ispravke-u-p11

[Миланче]

Прелистао сам и ја издање из 2014. на брзака. У то мало што сам прегледао ништа нису изменили. Што се тиче грешака, приметих ја једну, а другу један пријатељ са Фејса. У П10 и П11.

Треба Дањел и Данијел.


Треба Роже што и стоји у речнику на крају Правописа. А ево сад приметих и још једну грешку. Овде треба Шарпантје, а не Шарпантије.

[Шоми]

Они то прештампавају једно те исто из године у годину?! Издања се разликују у чему, години изласка на првој страни?

[Миланче]

У речнику стоји


а у правилима


Треба Geirot и у П10 и П11.

[Миланче]

Захваљујући друштву са Фејса.

У речнику П10 и П11 стоји ово


а у РМС1 из 2011. ово


па и РМС1 из 2007.


Приметите напредак у 2011, коришћен је српски курзив.

[Миланче]

У Правописном речнику стоји да је скраћеница за мастер мср. што није у складу са правилима у тачки 179 и 180. Такође, нигде и не пише да је ово изузетак.

[Миланче]

Захваљујући друштву с Фејса. У Правописном речнику упућују на т. 18г, а треба на т. 18д.


Тачка 21б не постоји, треба т. 18д.

[Бруни]

Da nije to tačka 21b iz P93? De ko ima pri ruci nek pogleda.

[J o e]

Није, о рејону пишу у 74f. Али уредно у речнику стоји „т. 21b“.

[Миланче]

Друштво, прелистах изадње Правописа из ове године… Погађате, ОПЕТ нису исправили грешке.

[Duja]

изадње

Eee, da je zadnje, jelda… 

[Миланче]

Eee, da je zadnje, jelda… 

LOL
издање сам хтео написати

[Duja]

Stigla nam je još jedna na mejl:

Poštovani, zapazila sam jednu grešku u Pravopisu 2010, pa bih vas zamolila da je unesete u tabelu grešaka. U rečniku piše ovako: foto—tehnika (dve crtice umesto jedne). Srdačan pozdrav.

Tako je zaista u P10, a pošto nemam P11 i P13, a i da ne petljam s formatiranjem, zamolio bih Bruni ili Milančeta da je unese na http://www.srpskijezickiatelje.com/blog:ispravke-u-p11 .

[Бруни]

Aj ti Milance, ti si usavrsio unosenje gresaka iz Pravopisa…

[Миланче]

Ставио сам, исправили су у 2011.

[abzec001]

Да ли говоримо о речнику Матице српске из 2010? Ако је тако, буни ме то што у том и издању из 2014. уопште не видим акценте. Или гледам погрешне речнике?

[Duja]

Tema je "propusti u Pravopisu".

[abzec001]

Tema je "propusti u Pravopisu".

Схватио сам шта је тема, само у оквиру тих пропуста помињу се и погрешно обележени акценти. У мојим примерцима, међутим, нема обележених акцената.

[Rancher]

Да цитирам из једне групе: „Уз ПМС2014 је издата исправка да је мср без тачке, баш као др и мр до сада.“ Могло би да се унесе.

(ПМС. )

[Pomaze_Bog]

Видех једну грешку у П10 у транскрипцији са руског језика.
Наиме, 250б, стр. 216, у транскрипцији за ЧЁ, ШЁ, ЖЁ, ЩЁ као одступање се наводи Ржев, што је погрешно зато што се овај град у руском не зове Ржёв (што би се изговарало Ржов), него Ржев (изг. Ржев). Забуна је вероватно настала због старог назива Ржов, који се, међутим, у руском пише управо Ржов, а не Ржёв, тако да ово никако не може бити пример за одступање од датог правила