Српски језички атеље > Језик и информатика
Речник рачунарских израза
Шоми:
Пала ми је на памет идеја да отворим једну тему и у њу уписујем рачунарске изразе на изворном језику и преведене или прилагођене речи у нашем, уз кратко објашњење појма. Њу ћу стално допуњавати како ми шта падне на памет, а кад се накупи довољно материјала, поређаћу све азбучним редом, ради прегледности. Наравно, добродошли су коментари, предлози, критике, све у циљу да имамо што већи број уноса. За почетак само неколико:
• апликација (ен. application), програм намењен обављању одеђене радње, наменски програм;
• заштитни зид, ватрозид, ватробран или ватрени зид (ен. firewall), програм који спречава неовлашћени приступ рачунару или мрежи и надзире пренос података;
• преузимање, скидање, гл. преузети, скинути (ен. download), пренос података са удаљеног сервера на кориснички рачунар;
• качење, гл. окачити (ен. upload), пренос података са корисничког рачунара на удаљени сервер;
• приложак, привитак, прилог, гл. прикачити, приложити (ен. attach, attachment), датотека (слика, аудио или видео запис, програм и сл.) која је прикачена уз поруку на форуму, уз имејл и сл.;
• рачунар, компјутер (ен. computer), склоп хардверских (в. хардвер) компонената; неправилно је рећи, а како се често чује, *компијутер, *компујтер и сл.;
• ажурирање, надоградња, доградња, гл. ажурирати, надоградити, доградити (ен. update), инсталација нових закрпа (в. закрпа) и исправки (в. исправка) за какав програм;
• закрпа (ен. patch), отклања недостатке у програму или оперативном систему које је приметио произвођач, који је и ставља на коришћење;
• исправка (ен. hotfix), слично као закрпа (в. закрпа), само се овај израз најчешће користи када се говори о оперативном систему виндоуз;
• додатак (ен. add-on), јесте програмска доградња треће стране за неку алпликацију или програм;
• хардвер (ен. hardware), прима ударце кад софтвер (в. софтвер) не ради: све опипљиве компоненте, перифералије рачунара;
• софтвер (ен. software), програми, апликације и све остало што је неопипљиво у рачунарском склопу;
• покретачки програм, драјвер (ен. driver), програм са ниским степеном приступа који омогућава комуникацију између хардверске компоненте и оперативног система;
• добављач Интернета, провајдер (ен. Internet Service Provider, ISP), пружалац Интернет услуге;
• чврсти диск, тврди диск, крути диск, харддиск (ен. hard disk drive), намагнетисана плоча на коју се уписују подаци како би могли бити сачувани када уређај није на ел. мрежи;
• прегледач, читач (ен. browser), програм који служи за ишчитавање, приказивање Интернет страна, најпознатији су: Опера, Сафари, Кроум, Фајерфокс, ИЕ итд.; погрешно је звати га „претраживачем“ (в. претраживач);
• претраживач (ен. search engine), страница на Интернету којом се врши претраживање мреже, најпознатији су Гугл, Јаху, Бинг итд.;
• Интернет, мрежа, веб (ен. Internet, World Wide Web), „мрежа свих мрежа“, светска, глобална мрежа; светска рачунарска мрежа која повезује велики број рачунара;
• Интернет стран(иц)а, мрежно место, сајт (ен. web site), јесте свака појединачна презентација на Интернету;
• датотека, фајл (ен. file), скуп података који чине једну целину;
• сучеље, корисничко окружење (ен. interface), програмско окружење или веза између појединих делова рачунарског склопа;
• е-пошта или имејл (ен. e-mail), електронска пошта. Такође се и друге речи могу писати овако: е-пословање, е-банкарство…
• бесплатан софтвер (ен. freeware), софтвер (в. софтвер) који је стављен на бесплатно коришћење;
• извор непрекидног напајања (ен. UPS, uninterrupible power supply), хардверска компонента која омогућује рад рачунара у условима нестанка струје;
• млазни штампач, „пљуцкавац“ (ен. inkjet printer), штампач који користи патроне („кертриџе“) с бојом коју испаљује у млазу у виду врло ситних капљица на површину за штампање, стварајући слику;
• подножје (ен. socket), прикључак за процесор (нпр. подножје 939 код АМД-а, подножје 775 код Интела);
• утичница (ен. slot, outlet), прикључак за разне хардверске компоненте: меморију, графичку карту…;
• прикључак (ен. port), тачка мрежног приступа којом програми размењују податке;
• централна процесорска јединица, процесор (ен. CPU, central processing unit), „мозак“ рачунара, хардверска компонента која врши логичке и аритметичке прорачуне те даје инструкције осталим компонентама;
• пропусни опсег, појасна ширина (ен. bandwidth), јединица мере брзине преноса података изражена у битовима (и већим јединицама: бајтовима, килобајтима итд.);
Бруни:
Браузер, претраживач…
Заправо, никад не разликујем претраживаче типа ФФ, ИЕ, и сл. и Гугл, Јаху МСН и сл. Како се зове једно, а како друго?
Шоми:
Е то! Убацујем одмах…
Belopoljanski:
Може и интернет са малим „и“, јер је и Интернет интернет, зар не?
ПС. Зар не треба „добродошли“ састављено у уводној поруци?
Бруни:
--- Цитат: Belopoljanski у 16. 10. 2010. у 15.30 ---Може и интернет са малим „и“, јер је и Интернет интернет, зар не?
ПС. Зар не треба „добродошли“ састављено у уводној поруци?
--- Крај цитата ---
Мислим да може и малим, заправо, још није дефинисано. И о томе смо наглабали на В.
Добро дошли се пише одвојено. Ако је неко добродошао, онда заједно. Видиш, о томе би се могла написати једна Недоумица… Шоми, хоћеш ли ти да то одрадиш?
Луче, је л’ ти то мени правиш конкуренцију? :D
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање