Objedinjeno rečeno, palatalizacija se vrši ispred i, e, a, nepostojanog a, mekog poluglasa ь i dodajte ako ima još.
Čisto da budemo jasni: vidimo njene rezultate ispred („postojanog”)
a, jeste, ali samo onda kad je poreklom od jata (кρик- + -ѣти → кρичⲁти).
A što se nepostojanog
a tiče – ono je po poreklu od poluglasnika (ili
ъ ili
ь), ali u stsl. svakako nema nepostojanog
a, već je to poluglasnik (mislim da to znaš).
Imaš i palatalizaciju ispred nazalnog
e u stsl. (
ѧ), samo se ti slučajevi ne vide lepo u modernom jeziku, pa se ne konstatuju. Imaš npr. imenicu
otroče, od
otrok (to znači „dete”) i u stsl. glasi отρочѧ ← отρокъ, ili od
ovca postoji varijanta
ovče, ovčeta, što je od овьчѧ, овьчѧтᴇ.
Da li postoji još bilo koji nastavak osim -ьски (i mislim -ьн) da prouzrokuje palatalizaciju?
Da li su npr. nastavci -bina i -ba nekad bili -ьбина i -ьба ?
Da, ima još.
1. Da, bilo je -ьбⲁ; lepo uočeno!
Ima дρѹжьба, ʌѣчьбⲁ i sl. (samo ako su od glagolâ izvedene, onda ne bi bila palatalizacija na tom koraku, ali ima i drugih primera). Pretpostavljam da pitaš zbog reči
srdžba (
srce je u stsl. сρьдьцᴇ, tako da dȁ).
1.a. A sufiks
-bina ne postoji kao sufiks u stsl., taj sufiks je mlađi. Ali da,
-bina je prosto
-ba +
-ina (to je isti sufiks,
-ba, samo mu je dodato
-ina, to se dešava kroz istoriju jezika).
2. Pored -ьски imaš i -ьство (отьчьство, патρиⲁршьство, чʌовѣчьство);
3. Imaš sufikse -ьѥ (веʌичьѥ, подъɴожьѥ, обʌичьѥ, оρѫжьѥ; ovo poslednje je današnje
oružje) i -ьи/-ии (вʌъчьи/вʌъчии; to je
vučji/
vučiji, glasovna vrednost je u stvari
-ьjь/-ijь, ali stsl. ne piše glas
j).
Најновије поруке
