10
Када би човек знао на ком ће се месту оклизнути, сео би, или још боље заобишао то место.
Идеално је унапред се договорити о таквим детаљима. Али ко би могао да слути како све може да се закомпликује. Мишљења сам да је не само природно и логично већ и неопходно да преводилац или аутор после лектуре/коректуре одобре измене, односно потврде да је коначни текст у реду и потом дају сагласност за објављивање. И научио сам да се негде тако ради, потом подразумевајући да је то просто утврђени процес.
Међутим, сазнао сам касније како је за одређене домаће издаваче то излишно — преводилац или аутор немају шта да гледају текст после лектуре, и ту они немају право гласа, што рече Њања изнад.
Уплитао сам се као словослагач у непријатне ситуације јер је каткада и мени као некоме ко отаљава технички део посла било јасно да са текстом нешто није како треба; објашњавам то издавачу и предлажем да одређена места у тексту провери аутор/преводилац, и будем грбав. Такве ситуације су умеле да буду врло непријатне. Ето, данак неискуству. Ако се опет некада уплетем у такве послове, све док се написмено не договоримо о томе да се текст не објављује докле се сви који су га стварали не сложе како је све добро, нећу се прихватати посла.