Аутор тема: О типографији  (Прочитано 3687 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
О типографији
« : 26. 01. 2021. у 10.07 »
Видим да се Правопис из 1994. богме бавио типографијом. Нисам упознат са терминологијом, али по свему судећи, слог и рез су у овом контексту једно те исто, односно синоними за стил фонта?

Класификације према дебљини и ширини реза с друге приложене слике већ су застареле; данас је за оба стандард девет резова, што се може тестирати у CSS-у.
Почев од најсветлијег (илити најњежнијег, по хрватски): thin, extra light, light, regular, medium, semi bold, bold, extra bold и black. Постоји још и extra black, али није свуда усвојен. Сада се ово black преклапа са поимениченим придевом црни за bold о ком је Џо причао.
Што се тиче ширине реза: ultra condensed, extra condensed, condensed, semi condensed, normal/regular, semi expanded, expanded, extra expanded и ultra expanded.

Питање је само како то све превести. Налазим на CLDR-у (база честих превода на којој раде преводиоци из Гугла, Мајкрософта и Епла) као сужен, проширен, танак, светао, подебљан и црн са све истим префиксима (полусужен, екстрапроширен, ултрасветао, екстраподебљан), док је Мајкрософт у Десетки превео као збијено/згуснуто, проширено, танко, бледо, подебљано и црно, а semi, extra и ultra као средње, веома и изузетно.

Како је по вама најбоље? Свиђају ми се творенице са полу- (полуподебљани курзив), а ове са екстра- и ултра- не бих коментарисао. На нешто би и личило да су и придеви латинског порекла (екстракомпримовани), али овако…
С друге стране, низање придева у комбинацији више стилова звучи смешно; видех код Мајкрософта збијено веома подебљано делимично закошено. :-/ Да ли бисте погодили да је делимично закошено заправо коси нормал? Вероватно не, јер нема везе с мозгом.

Да ли преводити у одређеном или неодређеном виду и у ком роду? Полусужен/и, танак/танки… фонт? Стил/рез фонта? Или просто у средњем роду, као што и овде на форуму или на Џимејлу имамо подебљано, искошено/курзив, подвучено и прецртано?
« Последња измена: 1. 02. 2021. у 00.31 Rancher »

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Одг.: О типографији
« Одговор #1 : 27. 01. 2021. у 00.11 »
Треба погледати у неком (модернијем домаћем) приручнику или уџбенику типографије. Мислим да понешто има на нету.

У одређеном виду, пошто су термини. А ионако ништа још није устаљено.

Танки фонт и сл. није прецизно, ту је, мислим, потребно слог, рез. Стил може бити двозначно јер у Офису стилови подразумевају и величину, боју, проред…

Гломазно је подебљано, ту би одлично било црно да није колизије са black. Можда масно.

Јеси ли гледао Нашу азбуку и њене норме Пешиканову? Не знам има ли је у ПДФ-у. Мада је и то старо.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: О типографији
« Одговор #2 : 27. 01. 2021. у 02.49 »
Да ли такво нешто уопште постоји? [cesh] И ову другу слику сам једва нашао, и то на сајту средње техничке школе.

Баш сам хтео да те питам да ми препоручиш неке типографске приручнике кад сам видео да си их поменуо у овој теми. Увек ме је та област занимала.

Гломазно је подебљано, ту би одлично било црно да није колизије са black. Можда масно.
Оно што сам приметио у стручној литератури с нета, а и према другој слици из претходне поруке, јесте да је bold прецизније полуцрни слог. Црни слог је још дебљи. То се поклапа са праксом у руском језику, само што они користе управо придев масни (в. Википедију и Мајкрософт). Међутим, сада су наишли на проблем јер постоје додатни рангови, па и semi bold, те се довијају на различите начине. Ми смо светлосним годинама далеко од њих у погледу стандардизације стручне терминологије, тако да смо мирни.

На слици испод је Мајкрософтов превод номенклатуре по спецификацији OpenType-а (руски, српски, немачки). Наши су преводили у женском роду, вероватно равнајући се према слова.

Танки фонт и сл. није прецизно, ту је, мислим, потребно слог, рез. Стил може бити двозначно јер у Офису стилови подразумевају и величину, боју, проред…
Упитно је танки текст, али ми полумасни текст, курзивни текст и сл. не смета. Вероватно је боље нешто попут текст танког слога.

Шта кажеш апропо оних силних сложеница?

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Одг.: О типографији
« Одговор #3 : 27. 01. 2021. у 16.59 »
Шта кажеш апропо оних силних сложеница?

Мада су вероватно најинтуитивнији, ни мени нису питки хибриди. Проблем је само – како превести? Ајд, semi- ће бити полу-, средње-, али веома и изузетно (могло би и додатно и сасвим) дужи су или теже изговорљиви од економичнијих латинизама.


Да ли такво нешто уопште постоји?

Па не у већем броју, колико знам. Треба погледати Филекијево 26+30 Писмо, мада се савременом типографијом бави тек на пар десетина страница.

Преглед терминологије направила је Оливера Стојадиновић. Значиће и литература коју она ту наводи.

(Слова су множина ср. рода. ;) )

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Одг.: О типографији
« Одговор #4 : 27. 01. 2021. у 17.01 »
 :) :) :)
Сад видим да у том раду цитира дискусију са СЈА, у фусноти 2 (стр. 468).

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: О типографији
« Одговор #5 : 27. 01. 2021. у 22.21 »
И баш у тој теми била свађа око пуризма и напади на Клајна. :gica: Није ни чудо што је тај члан добио трајну блокаду после две године.

(Слова су множина ср. рода. ;) )
[bag] Гледао сам по наставку придева испрва.

Хвала, Џо. Видећу да се некако дочепам тих књига…

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: О типографији
« Одговор #6 : 6. 02. 2021. у 12.12 »
Преглед терминологије направила је Оливера Стојадиновић. Значиће и литература коју она ту наводи.
У том раду помиње могуће преводе најтањи, танак, лаган, нормал, средњи, масни, тежак, дебео, с опаском да се њима не може одредити позиција у распону. Додатно објашњава у имејлу:

Цитат: Мр Оливера Стојадиновић
Мој став је да је у данашње време збуњујуће и непрактично преводити називе тежина, пошто се њихов распон веома повећао, посебно када су фамилије почеле да се праве помоћу мултимастер технологије, где је број тежина практично неограничен. Иако сам за то да се наши изрази користе где год је то могуће, превођење назива тежина доводи до тешкоћа у споразумевању. Израз „полуцрно” који је био уобичајен за тежину болд, у време металног слога, данас се тешко повезује са оним што треба да означи. Дакле, пре сам за то да се називи тежина третирају као део имена фонта и да се само транскрибују. На пример: Хелветика екстраболд ултракондензована.
Такође, нисам за то да се користи израз рез када су у питању дигитални фонтови, пре сам за израз варијација, која може бити у тежини, ширини, оптичкој величини итд.

Цитат: Мр Оливера Стојадиновић
У квалификацији тежина ми смета мешање два принципа: тежине и дебљине потеза. Рецимо, thin је танко, али heavy је тешко. А масно би био некакав трећи квалитет? Онда, нормал се односи на тежину, али и на усправност. Израз regular ми није драг, али је стандардан за тежину.

Ипак, мислим да се коришћењем квалификатора (веома и нај- или Џоово сасвим) избегава поменути проблем. Рецимо: најтање (thin), веома танко (extra light), танко (light), нормал (regular), средње (medium), полумасно (semi bold), масно (bold), веома масно (extra bold), дебело (black), веома дебело (extra black).

Према ширини лика: најуже (ultra condensed), веома уско (extra condensed), уско (condensed), полууско (semi condensed), нормал (normal), полушироко (semi expanded), широко (expanded), веома широко (extra expanded), најшире (ultra expanded).

(Не могу да се навикнем на сложеничко средње-, као у средњевисок или овде средњеуско.)

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Одг.: О типографији
« Одговор #7 : 6. 02. 2021. у 16.29 »
Провери само да ли си том скалом покрио све што се јавља у пракси.
И како би, заиста, гласио конкретни назив фонта, у ком роду? Аријал уски средњи? Алегреја широка масна?

Не знам што јој смета да се „метални“ израз примени на дигитални фонт, па и у енглеском имамо нпр. type у више термина. Ваљда постоји неко наслеђе. Варијација је врло широко.
А шта нам је у свем том шаренилу тачно слог?

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: О типографији
« Одговор #8 : 6. 02. 2021. у 19.36 »
Провери само да ли си том скалом покрио све што се јавља у пракси.
Јесам, то је све према стандардима и спецификацијама. Е сад, можда прошире скалу, али и ово што сад имамо је превише.

И како би, заиста, гласио конкретни назив фонта, у ком роду? Аријал уски средњи? Алегреја широка масна?
Тако ми је океј. У појединим програмима се ти квалитети помињу засебно и без контекста, у којим случајевима би једино средњи род имао смисла. Уз то, називи датотека фонтова се у пракси пишу искључиво на енглеском у камел кејсу: Arial-BoldItalic.

Не знам што јој смета да се „метални“ израз примени на дигитални фонт, па и у енглеском имамо нпр. type у више термина. Ваљда постоји неко наслеђе. Варијација је врло широко.
Па да, исти сам стекао утисак за варијацију. Зато сам у горњој поруци употребио Пешиканов лик, што је еквивалент резу, само, ето, не звучи метално. :D

А шта нам је у свем том шаренилу тачно слог?
Бога питај. У раду каже type (слог) – a set of types, што ми не значи много.

Тагови: