Трудим се да не закерам превише, али ми западе једна ствар за око, па чисто превентивно да упозорим.
Mi koji se manje-više (gospode, ni ovo ne znam da li sam pravilno napisala. Skroz ste me upropastili i napravili nesigurnom. Da se ne družim sa vama bila bih sigurna i ponosna na svoje znanje i bolelo bi me uvo 
) poznajemo, znamo kada se neko od nas šali.
мени би, кад бих прочитала (д)Добошар из Брука (тај је баш нашироко познат? Пис’о би се с великим Д?), било јасно да се ради о човеку који је у свему томе учествовао, а не некоме ко је тамо рођен.
У заграду се у оквиру једне реченице може уметати део те реченице и тад у загради нема интерпункцијског знака на крају (осим ако је формулисано упитно или узвично). Али кад се заграђује текст
ван неке реченице (тј. као реченица за себе), онда и реченица у загради има своју интерпункцију и тад их може бити више.
Дакле:
Причали смо о Достојевском (за њега су сви чули).
Причали смо о Достојевском (јесу ли на Западу чули за њега?).
Причали смо о Достојевском (ко не зна за њега!).
Причали смо о Достојевском. (Овде, код нас, сви га с уживањем читају.)
Причали смо о Достојевском. (Код нас га сви читају, али не пажљиво. Како је код вас?)
Причали смо о Достојевском. (Код нас га сви читају, али не пажљиво. Не знам зашто.)
Евентуално и:
Причали смо о Достојевском (код нас га сви читају, али не пажљиво — не знам зашто).НЕ:
Причали смо о Достојевском (код нас га сви читају, али не пажљиво. Не знам зашто).Причали смо о Достојевском (код нас га сви читају, али не пажљиво. Како је код вас?).Причали смо о Достојевском (Код нас га сви читају, али не пажљиво. Како је код вас?).О томе смо и на В понешто:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1700.0http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4671.0
