Незванична информација је да су усвојили ове предлоге, уз списак укорењених облика (прилог испод).
Па онда нека мењају и јапанску транскрипцију! И Јапанци имају Ћ и Ђ, а не Ч и Џ као што је по нашој транскрипцији. И далеко логичнији избор би био да су ставили ћ,ђ и ш него ово ч,џ и ш. Боље 2 иста гласа него ниједан.
И о томе има речи у раду:
Према Правопису (2010), јапанске африкате ch и j преносе се као ч и џ: Кочи (Cochi), Чокај (Chokai); Фуџијама (Fujiyama), Химеџи (Himeji), са чиме се српски јапанолози не слажу. Марковић (2009, 2018) тумачи ову појаву традицијом преношења јапанских имена преко језика посредника (енглеског, француског, руског). Ауторка предлаже другачији транскрипцијски образац: транспоновање другим паром српских африката ћ/ђ, то јест, транскрипцију консонаната „искључиво у складу са њиховом изворном фонолошком вредношћу” (Марковић 2009: 208). Сматрајући да се у нашем језичком подручју ч и ћ веома јасно разликују, ова грешка се непотребно пренела у српски услед утицаја енглеског језика (Марковић 2018: 196).
