Е-пошта је одлично решење и штета што није заживело, то ми је много жао. Све остало је ствар навике и учесталости сусрета са тим изразима. Код нас се активно користе изрази е-банкарство, е-пословање, е-трговина, е-маркетинг.
Да је код нас уобичајено да се и писмо и пошиљка такође називају „поштом“, мислим да би и заживело. Овако је превише компликовано, имати е-пошту као сервис, е-адресу (још горе е-поштанску адресу), е-писмо, е-пошиљку, е-пакет. Лепо за то све чујемо једно „имејл“, не буди нам никакве познате асоцијације нити нас повезује и са чим, и лепо нов појам спојимо са новом речју, а филозофију и логигу њеног коришћења узмемо готову.
Мени је „имејл“ одвратно и рогобатно решење и не могу да прежалим што су мудре старине увеле ту реч у таквом запису и о томе смо већ причали раније на В. Противим се таквом преношењу речи, јер руше читаву логичку позадину њиховог настајања. Ајде да је у питању мејл, па кажемо, то је транскрибовано од енглеског mail. Али овако, једна кованица, електронска пошта, код које је од суштинске важности оно „Е“ у њој, код нас, у језику и правопису са битно другачијом филозофијом, постаје „И“, зато што се на енглеском Е чита као „и“. Боже прости, то ми звучи као кад бисмога звали јестмејл да којим случајем користе словенска имена за слова.
