Ajmo ovako: imena se transkribuju, ne prevode se. H je nadimak, samim tim, nije slovo, nego ime. Prevesti H kao H a ne kao Ejč, bilo bi isto što i prevesti John sa Jovan, a ne Džon. Dalje, kakve veze ima to što Srbi ne znaju kako se H izgovara na engleskom? Pa da znaju, ne bi im trebao prevod, zar ne? Prevod se i radi zato što ljudi ne znaju neki jezik, da bi mogli da razumeju film, pesmu, knjigu, priču… Zašto je uopšte potrebno da neko ko ne zna engleski zna da je Ejč zapravo slovo H? Šta on time dobija? S druge strane, prirodnije i zvuči na srpskom da se neko zove Ejč, nego da se zove H.
Stoundar: Mislim da bi Hora bilo previše slobode za prevodioca. Imena engleskig slova su dovoljno neprozirna za srpske govornike tako da ih bez problema mogu prihvatiti kao strani nadimak ili ime. Džej-Ar, Em-Si (ili čak Džejar, Emsi, što da ne?), Ejč… Lično mislim da ne ma nikakve veze što u Srba ne postoji taj običaj da se imena skraćuju na jedno slovo. Jednostavno ne vidim nikakvu vezu tipa uzrok-posledica da bi moralo da se to uzima u obzir pri prevodu.
