Ne razumem te, Luče. ne-ne
Tužno.
Nije tužno, smešno je.
Znaš li za onaj narodni običaj da kada kažeš nešto što ne valja, nešto što sluti na loše ili na zlo, onda po sujevjerju moraš uz to da dodaš i neke izraze koji treba da, ne daj bože, posledice rečenoga ublaže? Recimo, kažeš nešto što sluti na loše, pa moraš da se ogradiš uz „daleko bilo“ (propraćeno pljuvanjem ili ne
), „ne čulo se“ i slično. Pa, izgleda, isto tako ne možeš da kažeš „Srpsku ćiriličku azbuku čine sledeća slova“ i „Srpsku latiničku abecedu čine sledeća slova“, jer ovo drugo je tabu, i zato moraš da se ogradiš za ne daj bože: „iz vremena srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva, čiji se status utvrđuje Ustavom, zakonom i uputstvima i preporukama nadležnih državnih, prosvetnih, stručno-naučnih i kulturnih organa i institucija“ (propraćeno pljuvanjem ili ne
).
