Мислим, ипак, да конструкције реченица са "претпостављам", "мислим", "надам се", "очекујем" у функцији постављања питања, а не изражавања става говорника, одговарају енглеском језику, заправо - духу енглеског језика.
Као шеф, не бих својој "потчињеној" поставио питање: -Претпостављам да ћеш завршити извод из записника до сутра?
Још мање бих то "окренуо" у: - Завршићеш до сутра извод из записника, претпостављам?
Са друге стране, овај исказ са тачком на крају значио би моје уверење да ће колегиница завршити посао до сутра, с тим што не постоји елемент потпуне сигурности.
Зашто кажем да не бих овако поставио питање? Делује ми надмено, извештачено културно, наглашено званично, у ствари: куртоазно-нарцисоидно. Уместо да се питањем наговести значај одговора саговорника, овде се у први план истиче личност постављача питања, што сматрам да је типично обележје оних који говоре германским језицима.