Slažem se da bi bilo dobro unificirati transkripciju kineskih i korejskih imena, ali:
1) Pravopis i dalje nema poglavlje o transkripciji s korejskog, iako ima znatno jednostavniju fonetiku nego kineski. Mene i dalje zbunjuju oni diftonzi (jesu li?): Pyeongchang, Yeongseon,
Daegwallyeong-myeon: čita li se to <e> ili ne?
Pošto su mi baš za Yeong kazali da se izgovara kao Jong, cenim da se ne čita. Opet, ako korejska imena uopšte ne prenosimo prema izgovoru, to nije ni bitno. Istina, ništavne su šanse da u dogledno vreme neko napiše ikakva pravila o transkripciji s korejskog, jer jedini profesor korejskog u našoj zemlji ne zna srpski.
Ako u Pravopisu nijedno kinesko ime nije napisano sa crticom, ne bih se složila da su zaobišli problem – crtice nema ni u imenima gde je zadržano tradicionalno pisanje slog po slog, dakle normirano je spojeno pisanje ličnih imena sem kod ono malo izdvojenih primera, gde se sve piše odvojeno. Mislim da nikad nije ni bilo pravilno da se ti slogovi odvajaju crticom, nego se to i ranije javljalo pod uticajem prenošenja kineskih imena iz drugih jezika, pa bi mi pisanje s crticom bilo poslednji izbor od ponuđenih mogućnosti za Korejce (dok pisanje jednog sloga malim slovom uopšte i ne dolazi u obzir pošto se kosi s našim pravilima o pisanju vlastitih imena).
Dacko, ne čitamo korejska imena u „engleskoj“ verziji, već uglavnom prema nekoj od zvaničnih transliteracija koje se koriste u Južnoj Koreji odnosno Sjevernoj Koreji. Pisci engleskog nemaju „svoju“ transliteraciju, nego samo preuzmu onu najčešću, a ona uglavnom potiče od nosioca imena. Pročitaj članke o romanizaciji korejskog: vidim da ima nekih slučajeva gdje se stavlja crtica, ali i nekih u kojima se piše spojeno.
Što se mene tiče, nema smisla razmatrati šta bi bilo kad bi bilo nego slijediti Pravopis, a to znači utvrditi koji bi oblik unio najmanje izmjena u javne tekstove. Niko od nas ne traži da sastavljamo pravila sami, nego samo da ne pravimo gruba i očigledna odstupanja od običaja. Dakle, Kim Džong Il ili Kim Džong-Il ili Kim Džong-il, ali ne odjednom Kim Đang-il kako bi možda bilo prema IPA.
Ne može Džong-il. Neka bude da je ime Kim Džong Il ukorenjeno sa Dž, ali zašto bi se zbog toga i nadalje svako njihovo J prenosilo kao Dž umesto Đ? Korejci su svoj glas zapisali slovom J, za koje su dali i izgovor, poslušaj ovde:
http://translate.google.com/#ko/en/%EB%B0%95%EC%9E%AC%EC%83%81Zapadnjaci ga izgovaraju kao Dž jer i ne mogu da kažu Ð. Zašto bismo mi sledili njihov umesto korejski izgovor za konkretan glas koji pritom iz kineskog već prenosimo upravo kao Đ, to meni nije jasno. U ovom trenutku upravo od autora članaka na Vikipediji ili u novinama zavisi kako će se pisati korejska imena, i slobodni su da odluče hoće li prenositi kao i dosad, ili prema izgovoru, ili po uzoru na kineski, ili na neki nov način. Nije u naš jezik dosad ušlo mnogo korejskih imena pa da imamo čvrsto utemeljen običaj koga ćemo se držati, nego se taj običaj upravo stvara, pa ne vidim zašto bismo se držali neke tuđe logike pre nego onog što od pravila već postoji za najsrodniji jezik zastupljen u Pravopisu, tj. za kineski, tim pre što se to još i poklapa sa izgovorom.
