Није Марко у првом примеру логички субјекат зато што је глава његова, него зато што је он фактички носилац ситуације: он осећа бол. Е сад, ту постоји методолошки проблем (о томе смо већ причали): логички субјекти се увршћују у реченичне чланове, иако нису у номинативу, када граматички нема шта друго да буде носилац ситуације (Марку се спава), а овде то није случај — субјекат је, сасвим јасно, глава.
Марка брине љубав јесте исти случај. Семантички, Марко заиста јесте носилац ситуације: ’Марко је забринут / брине се због/око љубави’, али је то синтактичк модел С + П + О (Глава боли Марка, Љубав брине Марка као Јова гледа Марка).
