"Biti" i bezlično "imati"

[yael]

U upitnoj formi u prezentu koristi se samo imati - Ima li brašna u supermarketu? Ima li nekog na kasi?

[Duja]

Pa može i biti, ali uz izvesnu promenu konotacije, jer se mora koristiti akuzativ umesto genitiva, a genitiv može imati partitivno značenje:

Je li brašno u supermarketu?
Je li neko na kasi?

Uz gradivne imenice, značenje je drugačije, jer se u mojim primerima govori o tačno određenom brašnu. (Moguć kontekst je: "Dovezli su jutros brašno" —  "Je li u supermarketu ili je još na kamionu?"). U drugom primeru, ne osetim naročitu razliku između "Ima li nekog na kasi?" i "Je li neko na kasi?"

[yael]

U pravu si, nema bitne razlike između  "Ima li nekog na kasi?" i "Je li neko na kasi?", ali ja ću se uvek nekako opredeliti za ovu prvu varijantu… ista situacija i u negativnoj formi - ja sam rekla "nema bitne razlike", a moglo je biti "nije neka bitna razlika" (i ovde ću opet skoro uvek da idem na prvu varijantu).

[Бруни]

Ali obe zvuče sasvim prirodno, bez obzira za koju da se opredeliš, što nije slučaj s prošlim vremenom.

[Orlin]

Ali obe zvuče sasvim prirodno, bez obzira za koju da se opredeliš, što nije slučaj s prošlim vremenom.

Ja uopšte nisam bio svestan o problemu o kojem se diskutuje na temi do toga što je tema otvorena, osim toga nisam pretpostavljao da se u jednom glagolskom vremenu upotrebljava jedna konstrukcija za izražavanje nekog odnosa, a u drugim sasvim drugačija, delovalo mi je jako nelogično. Naravno znam da sasvim ne uvek ima logike u jeziku.
Inače, u bugarskom se glagol "имам" koristi u svim mogućim oblicima za postojanje nekoga ili nečega na nekom mestu, a glagol "съм" = "biti" samo za prisustvo nekoga ili nečega tačno određenog:
- "Има ли брашно в супермаркета?" vs. "Брашното в супермаркета ли е?"
- "Има ли касиер на касата?" vs. "Касиерът на касата ли е?"

[J o e]

Čekajte, pomešali ste egzistencijalne, bezlične konstrukcije, o kojima smo dosad pričali, s kopulativnim, gde imate gramatički subjekat.

Je_kopula li neko_subjekat na kasi_{priloški predikativ}?
Ima_{impers. predikat} li nekog_{gramatički subjekat} na kasi_{odredba za mesto}?

Pa može i biti, ali uz izvesnu promenu konotacije, jer se mora koristiti akuzativ umesto genitiva

Valjda nominativ.

[Belopoljanski]

>>Mod: Teme spojene.

У продавници је било млека. У продавници има млека. У продавници ће бити млека.

У садашњем времену се користи глагол имати, у прошлом и будућем бити. Неће се, на пример, рећи „У продавници је млеко“, већ има ли га или га нема, а са друге стране не да ли ће га имати и да ли га је имало, већ да ли ће га бити и да ли га је било.

Српски дијалекти познају облике „Имало га је јуче“ и “имаће га сутра“ и њих доживљавамо као неправилне, међутим, они имају своју логику јер корелирају са „има га данас“. Постоји ли објашњење за ово?

[J o e]

Неће се, на пример, рећи „У продавници је млеко“

Заправо, аналогни облик би био *У продавници је млека.

Не знам који је разлог за разликовање егзистенцијалних глагола.

[J o e]

Ипак, није неграматично ни бити у презенту: Откад је света и века; Мало је таквих људи; Стевановићев пример: Док је мени на рамену главе. Али то су, колико видим, неки међупримери (које досад нисмо регистровали): безлична копулативна конструкција или сл.??

(ЛОГИЧКИ) СУБЈЕКАТ у генитиву	ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИ ПРЕДИКАТ / КОПУЛА	ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТИВ	НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ
Света и века	је	(откад) [?]
Таквих људи	је	мало
Главе	је	на рамену	мени

Има ли, Вуче, у Синтакси?

[Vukvuk]

Ne nalazim ništa posebno. U okviru tačke Subjekatski genitiv, kaže

Model […] V_Egzis + Ø N_Gen — slobodni genitiv uz glagole imati, biti upotrebljene sa tzv. egzistencijalnim značenjem ’postojati’. Glagol imati u obliku 3. l. jd. upotrebljava se za sferu nereferencijalne sadašnjosti u prezentu, a glagol biti u obliku 3. l. jd. (sr. r.) za sferu prošlosti i budućnosti, u perfektu i futuru. […]