„Требало“ за сва лица?

[Belopoljanski]

Издвојено одавде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1593.msg16664#msg16664

И сад бих ја као Белопољански требало […]

Једна тешка дигресија, можда је и за засебну тему али не знам како бих је конципирао.

Да ли је ово у цитату еквивалентно конструкцији „Ја бих требало“?

(Алеф, нисам те навео као аутора цитата, јер ми је израз као такав запао за око. Сетио сам се оног мог става о ком сам недавно писао, да добар број људи (да не кажем већина) размишља и склапа реченице са глаголом „требати“ као да се тај глагол мења по лицима, попут нпр. морати, а да онда у последњи час одговарајући глаголски облик замене речју „требало“.)

[J o e]

Да, то је та конструкција. Дабоме, погрешна. Јесте да захтева компликованију синтаксу (број речи је ИСТИ, различити су субјекти глагола), али је све „на месту“ тек ако се каже „И сад би требало да ја, као Белопољански, …“.

Наравно, има контекста где је такав распоред глагола немогућ, већ оба морају бити у личном облику, што је, просто, језичка рупа.

(Ако ово поново крене у офанзиву на норму, да одмах кажем како није она крива што људи половично разумеју казано. Колико само говорника српског има хиперкорекцију „Ти бих дошао“!)

[Miloš Stanić]

Da li se zna kako je istorijski došlo do toga da "trebati" bude nepromenljivo? Pošto je ranije (pre II sv. rata), ako sam dobro obavešten, bilo promenljivo.
I koji su motivi.

[J o e]

Ја нисам чуо да је норма (која пре Белића и није била нешто јака) довала личну парадигму, али заиста треба истражити.

[Belopoljanski]

Не, није офанзива на норму, већ управо инсистирање на њој, а против мутант-реченица које настају тако што се склопи реченица логиком и редоследом речи по којима глагол требати долази у личном облику, па се тек потом изврши корекција његовим мењањем у „требало“.

Истина, у свакодневном говору сам престао да не мењам тај глагол по лицима из простог разлога што ми се чини да је то природан завичајни говор многих а не само појединих крајева (те и тиме многима заједнички), а и таква употреба је легализована у хрватском језичком стандарду који такође происходи из српскохрватског, али на томе не инсистирам, нити кога покушавам на то да наговорим, нити у том стилу пишем текстове и радове.

И мене занима ово што Милош пита. Још бих додао и јављање сличне праксе у говору са глаголом морати. Један министар је својевремено у јавном говору употребио такву конструкцију, типа Ми мора да урадимо то и то.

Додатак: Овако напамет, знам да сам ту личну парадигму видео код Вука, Нушића и Дучића.

[Miloš Stanić]

Takođe sam čuo ovo za "morati". Mnogo me to nervira . Tako je govorio moj pokojni razredni iz osnovne škole. Doduše, on je bio nastavnik fizičkog.

[Бруни]

Glagol "morati" nikako nije bezličan, to je debela greška. Mi moramo da, ne Mi mora da… Jedina mogućnost kad jeste bezlično jeste kad se nešto pretpostavlja — On mora da je lud. (Najverovatnije je lud.).

[J o e]

Али опет не тако, него Мора да је [он] луд.

[Бруни]

Da, da… Umorna sam, tek sad vidim šta sam napisala. Sori. 

[Бруни]

Obrisani su postovi koji su sadržali komentare koji nemaju veze s temom. Molimo učesnike da se drže teme, a to je pravilna upotreba glagola „trebati“. Hvala.