Српски језички атеље > Фонологија
Ја биХ (у говору)
NouvelleVague:
Да ли се у говору чује то Х? Пошто га ретко када чујем. Или се не чује тако јако колико ја понекада ухватим себе да га некако наглашавам да га не бих испустила или да не звучи да сам рекла би.
У фр. се оно не чује никако. Друго је оно аспировано. Сад размишљам и о италијанском. Ни код њих се не изовара. А за шпански, португалски и румунски не бих ништа рекла пошто знам само овако језике. (Не знам зашто имам ту потребу да све језике упоређујем [ne])
Шоми:
Хехе, Французи су ми много смешни кад причају немачки: прво, не могу се ослободити јаког фр. нагласка, и друго, никако не успевају да изговоре немачко грлено /х/, већ то увек оде на /ш/.
У говору вероватно не чујеш то завршно х у 1. л. потенц., јер многи га и не изговарају, него им је у ту све би: ја би, ми би, ви би, а то је, дакако, неправилно.
J o e:
Заиста, постоји огроман број језика који су изгубили /x/ или сличан глас из свог гласовног система током развоја (рецимо: француски, италијански, шпански, грчки…), па тако и српски. У време стварања норме нашег језика, једва да се где то х изговарало: Вук га је чуо у једино у Дубровнику и код муслимана. Ипак, хтео је да га унесе у систем тамо где му је етимолошки било место. Зато и постоје толики проблеми: сви научимо да говоримо без х, јер га ниједан дијалекат не чува, а онда дођемо у школу и морамо да га убацујемо где норма каже.
Belopoljanski:
Предвиђам да ће у некој будућој норми постојати само „би“ (ја би, ти би, он би, ви би итд.) и да ће се бих, бисмо и бисте изгубити као и бише и као што се губи и shall у енглеском.
J o e:
Сасвим јамачно.
Али је засад овако како је и норма се мора поштовати.
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање