Ja sam neko ko… ili nisam

[Nedda]

Da li viđate, a gotovo sam sigurna da da, konstrukcije kao što su:

Ja sam neko ko obožava da jede čokoladu.
Ja nisam osoba koja bi pristala na to.
Nisam neko ko će da laže i maže.
Nisam od onih koji lažu, pa još i kradu.

Razumeli ste?

Kad vidim/čujem ovo, obavezno zakolutam očima.

Pretpostavljam da nije nepravilno, ali stilski, estetski, srpsko… kako god, da li je opravdano?

[J o e]

Читам, ево, неколико пута, не увиђам шта је спорно. Смета ти што је радња изречена посредно: Спадам у људе који раде то и то уместо теби природнијег Радим то и то? Ако је о томе реч, не би се то могло изједначити. Ово сложеније је и информативније, имплицира да постоје људи (и има их вероватно пуно) који не раде то и то, да је ’то и то’ важно својство говорникове личности и вероватно још понешто. Утолико ми је најмање природно у првој реченици, али с овим осталима заиста немам проблем, ни стилски ни естетски.

[Nedda]

Da, smeta mi to uopštavanje, rekla bih distanciranje - zašto bi iko rekao Ja sam neko ko obožava čokoladu umesto kratko i jasno i lepo Ja obožavam čokoladu? Isto i za drugi primer, čak bi mi bilo odsečnije i direktnije da kažem Ne bih pristala na to, nikada.

Poslednja dva primera bih svarila, i tu osećam razliku u značaju izrečenog, tj. zašto je ok to reći na taj način a ne, na primer, Ne lažem i ne kradem.

A znaš zašto ovo pitam? Zato što sam primetila da se tako izražavaju naše estradne ličnosti, velika većina. Ne pitaj me zašto to pratim. Uglavnom, to je neki manir postao i stvarno iritira.

Svako malo Nisam neko ko, Ja jesam neko ko... i sl.
Šta znači to neko, stvarno se pitam.

[J o e]

У једној мери се слажем с тобом. У међувремену сам се сетио да су ми пре неколико година, када сам активније пратио јавни језик, на сличан начин сметале бескрајне конструкције са нешто што (То је нешто што треба урадити). Али мени је ту, поред беспотребне индиректности која ради изазивања утиска интелектуалности оптерећује текст, сметала и лежерност, лењост у именовању појава око себе. Говорника мрзи да појаву о којој говори, ако већ жели сложену конструкцију, надређено назове проблемом, задатком, намером, могућношћу, на крају крајева и стварју, већ му је једини genus proximum – нешто.

[Nedda]

Bravo! To je nešto što… potpuno sam zaboravila, a veruj mi, i danas je rasprostranjeno, verovatno isto koliko i tada.