Није баш валидно сасвим, него само у речима очигледно страног порекла, и то доследно само у латинизмима типа инјекција, конјункција (мада и ту често са њ). Прћићево Банјан није нарочито проширено, кинеско [nj] се, теоретски, пише с апострофом (и у познатим облицима као пин’јин), а тако ноторни француски, италијански и шпански изговор без силабичног i /mɔljɛr, emiljano, fabjo, santjago/ грубо се крши правописним правилима (уп. чак и редовно Сосијете женерал ум. прописаног Сосјете). Зато не мислим да има повода правити изузетак за турски, из ког иначе имамо с једне стране Анталију, а с друге Алању.
(Ја пак јесам за задржавање изворне слоговне структуре, али томе не иде у прилог ни пракса ни Правопис.)