Разговорни стил: „и са ким“ – спојено или раздвојено?

[Belopoljanski]

Ако преносимо дословно нечије питање нпр. „Да ли си се видео и са ким?“, у значењу „Да ли си се видео са неким (било ким)?“, „Да ли си се са иким видео?“, како се то записује, а да буде јасно да питање није гласило „Да ли си се видео, и са ким (си се видео)?“

[Бруни]

Meni to "ikim" zvuči vrlo bzvz.  

Ja bih rekla, onako kako s ti to objasnio:

Da li si se s bilo kim video?
Da li si se s nekim video?

[Шоми]

Било ко: било ког(а), било ком(е), било за ког(а), било с(а) ким(е), било о ком(е)…
Ма ко: ма ког(а), ма ком(е), ма за ког(а), ма с(а) ким(е), ма о ком(е)…
Ико: иког(а), иком(е), изаког(а), исаким(е), иоком(е)…

[Belopoljanski]

Значи, може исаким? Хвала.

Meni to "ikim" zvuči vrlo bzvz.  

Ja bih rekla, onako kako s ti to objasnio:

Da li si se s bilo kim video?
Da li si se s nekim video?

И мени звучи без везе, нисам ни сигуран да ли је то „иким“ уопште и правилно.

И ја бих тако преформулисао да се ради о писменој форми, али сам овде питао за разговорну. Као што имамо оно састављено јел’, кад неко пита „Јел’ си видео?“, док бисмо формално писали „Јеси л’ видео?“

[Bəʊləʊ]

Ако преносимо дословно нечије питање нпр. „Да ли си се видео и са ким?“, у значењу „Да ли си се видео са неким (било ким)?“, „Да ли си се са иким видео?“, како се то записује,

Upravo tako kako si ti zapisao. Mogao bi, eventualno, da dodaš akcenat: ȉ sa kim.

Inače, zamenica iko nije potpun sinonim sa zamenicom bilo ko, a pogotovo ne sa neko: čovek bez igde ikoga nije bez bilo gde bilo koga ni bez negde nekoga, a nije ni obeležena kao supstandardna, tako da ja tu ne bih ništa menjao.

[Belopoljanski]

Upravo tako kako si ti zapisao.

Шта би са оним исаким што помену Шоми?

Слабо ми иду ови записи изговора, али једно „и са ким“ је [и̏са̄кӣм], а друго [ѝса̄ки̑м], нисам сигуран око дужина.

[Bəʊləʊ]

Шта би са оним исаким што помену Шоми?

Meni takav zapis nije poznat ni iz pravopisa ni iz prakse.

Oko dužina ne mogu da pomognem, kod mene su varijante [ȉsakim] (bez dužina) i [isakîm] (sa jednim akcentom), ali mislim da ih ovde i nije potrebno grafički razlikovati. Interpretacija Da li si se video i sa kim si se video? nije verovatna jer nije ni gramatična: glagol videti se u prvoj rečenici nema objekat, a zahteva ga.

[Bəʊləʊ]

P93 u školskom izdanju iz prošle godine u tački 61b kaže:

Zamenice u kojima je prvi član ni- ili i- spojeno se pišu u padežima bez predloga: niko, nikog(a), nikom(e), sl. i iko (sh. i srp. arh. nitko, itko) ništa i išta, nijedan i ijedan, nikoji i ikoji, ničiji i ičiji, nikakav i ikakav. Kad se pak upotrebi predlog, on normalno razdvaja sastavnice: ni od kog(a), i do koga, ni na što, ni u što, ni u čemu, i po čemu, ni o jednom, ni pri čijem, ni na kakvom, ni u kolikoj meri. (…)

[Đorđe]

Ima dužinâ, naravno — [ȉsakīm] : [isàkīm] ili [isakȋm]

[Бруни]

Ima dužinâ, naravno — [ȉsakīm] : [isàkīm] ili [isakȋm]

Извини, али како сад спојено, кад према цитату из П93 који је дао Боло, треба одвојено?

[Бруни]

И ја бих тако преформулисао да се ради о писменој форми, али сам овде питао за разговорну. Као што имамо оно састављено јел’, кад неко пита „Јел’ си видео?“, док бисмо формално писали „Јеси л’ видео?“

Ја бих рекла да је је л’ а не јел’…

[Belopoljanski]

И ја бих тако преформулисао да се ради о писменој форми, али сам овде питао за разговорну. Као што имамо оно састављено јел’, кад неко пита „Јел’ си видео?“, док бисмо формално писали „Јеси л’ видео?“

Ја бих рекла да је је л’ а не јел’…

Ако се добро сећам ранијих дискусија на ову тему, је л’ је скраћено од је ли тамо где оно иде, а јел’ је за разговорни стил, када у говору замењује да ли, а на том месту се никако не може ставити је ли. И за такве прилике баш у том облику беше и дато у тадашњем правописном речнику, јел’.

На пример:
Је л’ тако? ← Је ли тако?
(разг.) Јел’ си видео? ↚ „Је ли си видео?“
Јеси л’ видео? ← Јеси ли видео?

[Бруни]

И ја бих тако преформулисао да се ради о писменој форми, али сам овде питао за разговорну. Као што имамо оно састављено јел’, кад неко пита „Јел’ си видео?“, док бисмо формално писали „Јеси л’ видео?“

Ја бих рекла да је је л’ а не јел’…

Ако се добро сећам ранијих дискусија на ову тему, је л’ је скраћено од је ли тамо где оно иде, а јел’ је за разговорни стил, када у говору замењује да ли, а на том месту се никако не може ставити је ли. И за такве прилике баш у том облику беше и дато у тадашњем правописном речнику, јел’.

На пример:
Је л’ тако? ← Је ли тако?
(разг.) Јел’ си видео? ↚ „Је ли си видео?“
Јеси л’ видео? ← Јеси ли видео?

Vrlo moguće. Meni to nikad nije do kraja bilo jasno. 

[Bəʊləʊ]

Ако се добро сећам ранијих дискусија на ову тему, је л’ је скраћено од је ли тамо где оно иде, а јел’ је за разговорни стил, када у говору замењује да ли, а на том месту се никако не може ставити је ли. И за такве прилике баш у том облику беше и дато у тадашњем правописном речнику, јел’.

На пример:
Је л’ тако? ← Је ли тако?
(разг.) Јел’ си видео? ↚ „Је ли си видео?“
Јеси л’ видео? ← Јеси ли видео?

Pa sve je to razgovorno, samo je negde i konstrukcija razgovorna, a negde samo oblik. 

[Đorđe]

Ima dužinâ, naravno — [ȉsakīm] : [isàkīm] ili [isakȋm]

Извини, али како сад спојено, кад према цитату из П93 који је дао Боло, треба одвојено?

To je u uglastim zagradama izgovor, a ne pisanje, a govorenje je uvek spojeno. To su sve jedne akcenatske celine, bez obzira na to što se možda po P pišu odvojeno.