Гостимировићева и Гостимировићка

[Бруно]

Ех овако, да допринесем садржају форума. У питању су презимена женских особа (да не кажем женска презимена ). Још у средњој школи нам је професор објашњавао када се који облик користи па да подијелим са вама. Примјер сам узео баш из разреда, јер је од дотичне и кренула расправа.

Професор је листао дневник и прије него што ће је прозвати, ми смо рекли: "Хајде Гостимировићка…" на шта нас је он исправио. Пошто је у питању неудата женска особа, носи презиме од оца па је она Гостимировићева. Да је случај да је удата за некога г. Гостимировића онда би била Гостимировићка. Пошто није одустао од намјере да прозове Гостимировићеву рекао је:
-Изволи Гостимировићка
(паде све у воду што је причао, али се вјероватно збунио само). 

Сад ме интересује мишљење особа који имају додирних тачака са оваквим темама, да ли је исправно ово, да ли има разлике и да ли је уопште битно?

[Бруни]

Nekad je to bilo tako kako ti je profesor objasnio. Danas se ta razlika više ne primenjuje, i žensko prezime, bila žena udata ili ne, obično se završava na -va, dok se obilik na -ćka zadržao samo u familijarnoj upotrebi. Dakle, Perićeva, Srbljanovićeva, Džolijeva, Tačerova, Seleševa, Jovanovićeva, Dragićeva itd. (Ivan Klajn, RJN, str. 206)


EDIT: A da turimo ovo u naše Nedoumice?

[Зоран Ђорђевић]

Тако је било некад. Сада је "политички коректно", у духу демократских принципа,  да се каже само -ева.
Не могу сад, већ је прошла поноћ, да тражим чланак из Политике од пре две-три године у коме је то објашњавано.

[J o e]

Таква дистинкција била је актуелна и валидна пре отприлике једног века, када су жене још биле зависне од мушкараца — оца или мужа, па су се по томе и морале разликовати (Ивићева припада оцу Ивићу, а Ивићка мужу Ивићу). Данас жена може да носи презиме које хоће и оно припада њој једнако као и мушкарцу, њеном мужу или оцу, па о овој разлици нема говора. Њу верују да чувају само анахронични професори српског језика, који су се вероватно школовали у предратно време (после су то све биле другарице Ивић).

Но, ипак ова два суфикса чувају се данас, али с другачијим функцијама. -Ова се користи у званичним приликама и њиме се редовно — у школи, новинарству, науци… — именује женска особа кад јој није изречено лично име. Суфикс -ка такође је доста жив, али у жаргону (тако ће се звати девојчице у одељењу, тако ћемо називати пријатељице, комшинице у свакој неформалној употреби).

[Бруни]

Džo, -ova ili -va (pa da može i -eva, npr.)?

Nije valjda SelešOVA?

[Бруно]

Мени то не дјелује сад као неки начин по коме су се жене морале разликовати, више ми дјелује као богатство језика јер са тако малом промјеном можеш изразити доста тога. Но добро, ја и нисам нешто стручан по том питању

Видим ја, Џолијева мене мрко гледа кад јој говорим Џолићка

[Бруни]

Hm, ako je bogatstvo jezika, kako onda da nemamo razlikovanje za neožnjenog i oženjenog muškarca?  [mig] Isto kao i gđa i gđica s jedne, a gospodin s druge. Danas retko ko koristi više izraz gospođica, sve su uglavnom gospođe. 

[Бруно]

Господин се рађа

Него, то сад већ улази у космичку равнотежу, ако на једној страни имамо богатство, на другој морамо имати сиромаштво језика. 

[Бруни]

Господин се рађа

Па и госпођа…

Сутра ћу да убацим и ово међу Недоумице. Мада не би било лоше да ми Џо одговори прво на питањце: -ОВА или -ВА? Мало ми је глупо нпр. ДражићОВА, пре бих рекла ДражићЕВА…

[J o e]

-Ева је аломорф тог суфикса, долази на меке основе. (У ствари, суфикс је -ов∅/-ев∅, ово је само поименичени облик женског рода придева.)

Селешова је са о због дисимилације (да не би било три е). Исто као Бечом, кејом, Сењом.


То је било стриктно правило, чини ми се, до II с. р. Да, жене су се морале разликовати. Ја нисам видео ниједан старији списак или сл. у коме је стајало Милица Перић — или је Милица Перићка или је Милица Перићева.

Вараш се, Бруни, за госпођицу. Истина, не користи се више као титула уз удату/неудату, али се користи за разликовање по годинама. Женске особе до 30-ак година су госпођице, после су госпође. Али ја ту не видим дискриминацију. Штавише, не познајем ниједну девојку која би се увредила ако би јој рекли да је госпођица.

[Бруно]

Могуће да је дошло до грешке, јер и мени дјелује нормалније -ева него -ова али чекамо званичну потврду.

Кад смо код тог -ева, Ева Рас? Расева?  

[J o e]

Па то није мека основа. Расова.

[Бруно]

Извињавам се што сам отишао корак даље, нисам могао одолити. Није ме интересовао правилан облик колико сам се хтио нашалити да у РасЕва имамо и име и презиме. Немојте замјерити.

[Бруни]

Па онда је боље написати само  -ВА?

Ма да, штавише, почну да се брину за своје године кад им неко каже "госпођо"…   Мада, да будем искрена, мени то прија. Израз је поштовања. Исто као и господин. Лично мислим да нема много везе с годинама. Наравно, нећемо госпођом звати дете, али ако је момак од 20 и кусур година господин, зашто његова вршњакиња не би била госпођа, него госпођица?

[Бруно]

Момак од 20 и кусур година је најчешће млади господин  . Ваљда то ова старија господа воли нагласити како се не би стављали у исту раван.