Гостимировићева и Гостимировићка

[J o e]

Момак од 20 и кусур година је најчешће млади господин  .

Узе ми реч из уста. То управо најчешће функционише симетрично: госпођица ~ млади господин, госпођа ~ господин.

Извињавам се што сам отишао корак даље, нисам могао одолити. Није ме интересовао правилан облик колико сам се хтио нашалити да у РасЕва имамо и име и презиме. Немојте замјерити.

Видиш, то ми није ми ни пало на памет. Ето доказа да је време за

Па онда је боље написати само  -ВА?

Ма како -ва? Милић + -ва → Милићва.

Најбоље је звати то завршетком (не суфиксом) -ова/-ева.

[Belopoljanski]

Мушкарац женидбом не мења презиме. Оно је било чисто презимена ради (не бих ишао у „припадништво“), па је -ова/ева или -а значило да је у питању презиме које је њено рођењем, презиме које јесте њено, а -ка да је у питању мужевљево презиме и презиме њене нове породице.

У неким језицима постоји и пракса да се рођеним девојчицама, као њихово, баш уписују женске варијанте презимена. Па ће тако, на пример, дечаци рођени у породици Петровски носити презиме у мушком облику, Петровски, а девојчице у женском, Петровска.

Ја и даље у говору користим стари образац. На пример, „Милићку“ могу тако звати ако се удала за Милића, а задржала је своје презиме. Чисто да означи породицу.

[Belopoljanski]

Хм, занимљиво ми је да та двојност -ова/ева и -ка постоји само код презимена на -ић. Код презимена која су по облику присвојни придеви, а завршавају се на -ов/ев или -чки/шки/ски, у оба случаја је наставак -а. Петров, Марков, Гардиновачки итд. Код презимена која то нису, наставака нема, зар не? На пример, Шешељ, Коштуница, Маршићанин – ту немамо Коштуницке ни Маршићанинке, а нпр. „Коштуничина“ би било више надимак, као што би се и за мушког члана породице рекло „Коштуничин“, на питање „чији си?“, а не презиме при ословљавању.

[Miloš Stanić]

Па то није мека основа. Расова.

Zar se strana prezimena uopšte menjaju tako? Mislim, Seleš i Ras. Zar im se uopšte dodaje sufiks? Ja ne bih rek’o.

[Соња]

Момак од 20 и кусур година је најчешће млади господин  .

Ако ћемо поштено, углавном је билмез, ал’ ајд сад  [mig].

kako onda da nemamo razlikovanje za neožnjenog i oženjenog muškarca?

За то нам не требају засебне речи, то се одмах види   .

[Đorđe]

Razlog zbog kojega dodajemo te završetke na ženska prezimena jeste jedino taj eda bi se ona mogla gramatički i semantički ispravno uklopiti u rečenicu. Dakle, pogrešno je isticanje „pripadnosti“, isticanje devojačkog od venčanog prezimena i sl.

Završeci -ova i -ka, -ica i sl. trebaju nam samo zato jer gramatički ne možemo reći *Popić je rekla, *Jovanović je potpisala, *Seleš je izjavila i sl., pošto je kongruencija — gramatičko slaganje — pravilo u našem jeziku.

Zato, dakle, imamo Popićevu, Jovanovićevu, Selešovu (ili familijarnije Popićku, Jovanovićku, Selešicu itd.).

Хм, занимљиво ми је да та двојност -ова/ева и -ка постоји само код презимена на -ић. Код презимена која су по облику присвојни придеви, а завршавају се на -ов/ев или -чки/шки/ски, у оба случаја је наставак -а. Петров, Марков, Гардиновачки итд. Код презимена која то нису, наставака нема, зар не? На пример, Шешељ, Коштуница, Маршићанин – ту немамо Коштуницке ни Маршићанинке, а нпр. „Коштуничина“ би било више надимак, као што би се и за мушког члана породице рекло „Коштуничин“, на питање „чији си?“, а не презиме при ословљавању.

Petrovljeva, Markovljeva, Šešeljeva, Maršićaninova. Prezimena na -ski ostaju nepromenjena, pa ćemo morati kongruenciju postizati na druge načine (gospođa Gardinovački).

Koštunica, Vještica, Radeta su već gramatičkog ženskog roda, pa se ne moraju menjati (m. r. Radeta je rekao / ž. r. Radeta je rekla).

Па то није мека основа. Расова.

Zar se strana prezimena uopšte menjaju tako? Mislim, Seleš i Ras. Zar im se uopšte dodaje sufiks? Ja ne bih rek’o.

Naravno da se menjaju, jer moraš i njih uklopiti u rečenicu isto kao i domaća. Tačerova (fam. Tačerka, Tačerica), Džolijeva, Merkelova, Tejlorova itd.

I isto kao kod domaćih prezimena, tako se i, recimo, Ono ne može menjati (kao Gardinovački), a recimo, Obama nema potrebe da se menja (kao Koštunica).

[Бруни]

Мушкарац женидбом не мења презиме.

Pa ni žena u nekim zemljama. Npr. u Španiji žene ne menjaju svoja prezimena.

[Đorđe]

Pa u Srbiji valjda i muškarac može ženidbom da promeni prezime, a i žena udajom da zadrži prezime.

[Бруни]

Pa u Srbiji valjda i muškarac može ženidbom da promeni prezime, a i žena udajom da zadrži prezime.

Svuda. To je nekad bio reper, danas nema potrebe za tim…

[Зоран Ђорђевић]

Некада су се девојке рано удавале, чим опунолете. Оне са 22-23 су већ имале слабе шансе да се добро удају, а шансе оних преко 25 (маторих усеселица) да се уопште удају биле су минималне. Можда је због тога онда било важно да се млађа женска особа већ приликом представљања одмах изјасни као удата или не.

[Đorđe]

Некада су се девојке рано удавале, чим опунолете. Оне са 22-23 су већ имале слабе шансе да се добро удају, а шансе оних преко 25 (маторих усеселица) да се уопште удају биле су минималне. Можда је због тога онда било важно да се млађа женска особа већ приликом представљања одмах изјасни као удата или не.

Da, sasvim moguće. U tom predratnom društvu je, sasvim sigurno, i jezik odražavao svetonazore i ispunjavao potrebe te jedne takve zajednice.

Danas je naše društvo drugačije, naš svetonazor je drukčiji, pa je i naš jezik drugojačiji. Bračni status je danas za nas sasvim trivijalna informacija o osobi koju ne poznajemo, muškoj ili ženskoj, pa nemamo ni potrebe niti razloga da ga ističemo u diskurzu — niti mi to više spontano i činimo u jeziku, dok nas neki tako profesori poput Brunovoga ne počnu pogrešno učiti onome što ni sami ne rade.

[Belopoljanski]

Pa ni žena u nekim zemljama. Npr. u Španiji žene ne menjaju svoja prezimena.

Мислио сам на поднебље где се говори наш језик.

Petrovljeva, Markovljeva, Šešeljeva, Maršićaninova. Prezimena na -ski ostaju nepromenjena, pa ćemo morati kongruenciju postizati na druge načine (gospođa Gardinovački).

Koštunica, Vještica, Radeta su već gramatičkog ženskog roda, pa se ne moraju menjati (m. r. Radeta je rekao / ž. r. Radeta je rekla).

Зар Радета није мушког рода? Љубота, Радета, Владета, то су мушка имена и надимци и из њих изведена презимена, зар не?

То на страну, оно горе сам говорио по сопственом осећају и говору средине. На пример, овде у Банату су презимена типа Гардиновачки честа и ту би се за девојку са презименом Гардиновачки рекло Гардиновачка. Слично као и код Македонаца, где ће се женски чланови породице нпр. Најдоски ословљавати (или и презивати?) Најдоска.

Опет, по мом осећају, ишло би г-ђа Жежељ, г-ђа Драмићанин (да се оставим оних несрећно одабраних примера из политике ), јер ако би ћерка Жежеља била Жежељева, онда би и његов син био Жежељев. Са становишта норме си сигурно у праву, овде мало говорим и о сопственом језику, немој ово схватити као противречење јер то није.

[Бруни]

(Gđa bez crtice, Belopoljanski )

Pa uz "gđa" i ne može da ide to promenjeno prezime. To se koristi samo kad stoji samo. Dakle, reći ćeš:

- Gđa Žeželj je rekla da…

Ali:

- Žeželjeva je izjavila da…

Gđa Žeželjeva nikako. 

[J o e]

Поруке које се тичу природног и граматичког рода издвојене су овде.