Распрострањени акценти топонима

[J o e]

Мѝлановац-Мѝлано̄вца.

[Зоран Ђорђевић]

Овде је МилУтовац име села, а МилутОвац је човек који живи у том селу. Исто важи и за Грабовац, Мијајловац и друга села која се завршавају на ц. Оно "о" је ненаглашено, само је мало продужено.

[J o e]

Оно "о" је ненаглашено, само је мало продужено.

Мислите на МилуТОвац (Милуто́вац)? Па мора бити наглашено.

[Astijanaks]

А да ли би неко од вас можда додао ИПА транскрипцију на енглеској Википедији за ова места, мислим да не би било лоше? Видим да Млава нпр. нема изговор. Овај што га Џо наводи, видим да је вуковски.

Дакле, да, Белопољански, и у Вуковом је речнику забележен такав нагласак за име реке. Пива онако како Џо каже.

Нико не зна је ли Бар краткосилазни у свим падежима?

[Duja]

Mèlēnci?

Ботош као добош, а орловат као казамат. Све остало је ОК.

Hm, Mèlēnci? Ja bih se zakleo da sam od nejtiv spikera čuo Mȅlēnci.

[Astijanaks]

А шта се догађа с придевима? Је ли исправно рећи лазарѐвачкӣ и сл. и има ли норма неки став о томе? Важи ли таква промена места нагласка, и врсте, и за друга места? Или се ипак можда каже само кра̀гујевачкӣ, по̏жаревачкӣ?

[Vukvuk]

Ja ipak mislim da je najrasprostranjeniji pogrešni toponim Bȅograd.

[Belopoljanski]

Hm, Mèlēnci? Ja bih se zakleo da sam od nejtiv spikera čuo Mȅlēnci.

Заправо и јесте Ме̏ле̄нци. Мада би нејтив спикери пре рекли У̀ме̄ле̄нце (локална шала).

(Често имам проблем да у свом говору за кратки акценат одредим да ли је узлазни или силазни, ово је један пример.)

[J o e]

(Често имам проблем да у свом говору за кратки акценат одредим да ли је узлазни или силазни, ово је један пример.)

Ако има У̀ме̄ле̄нце, онда је сигурно силазни. У ствари, треба у̀ Меле̄нце, без дужине.

Ja ipak mislim da je najrasprostranjeniji pogrešni toponim Bȅograd.

Клајн се у једном чланку залагао управо за прихватање и тога. 

А шта се догађа с придевима? Је ли исправно рећи лазарѐвачкӣ и сл. и има ли норма неки став о томе? Важи ли таква промена места нагласка, и врсте, и за друга места? Или се ипак можда каже само кра̀гујевачкӣ, по̏жаревачкӣ?

А што би то било различито од топонима? Како се говори у датом месту, тако је правилно (уз метатонијска прилагођавања): крагујѐвачкӣ, пожарѐвачкӣ (мада је ваљда још код Вука по̏жаревачкӣ, како нико не говори, поред -ѐвачкӣ). Не знам како је лазаревачки, сасвим могуће лазарѐвачкӣ.

Нико не зна је ли Бар краткосилазни у свим падежима?

Па не може се мењати кс. осим у локативу, где је евентуално у Ба̀ру, мада и да постоји та црта, вероватно се занемарује због метатактичког преношења.

[Belopoljanski]

Не знам како је лазаревачки, сасвим могуће лазарѐвачкӣ.

Овде се говори Ла̏зарево – ла̏заревачки. Лазарѐвачки ме пре асоцира на Лазаревац, вероватно због честог помињања у медијима са правилн(иј)ом дикцијом.

[J o e]

Ja sam mislio na Lazarevac.

[J o e]

Да додам само поводом Лаза́рево: постоји нека тежња, о којој нисам дубље размишљао, да модел С̏-С-С̄(-С) алтернира са С-С-С́-С(-С). У флексији именица је то на измаку (на порођа́ју), чува се у аористима и̏спреда̄ва̄ : испреда́ваше, али је очито симпатичан код онима: Карађо́рђево (: Ка̏рађо̄рђе, па и Карађо́рђева шницла), Светоза́рево…, па се аналошки шири. (Радоса́вљевић код презимена је аналошки према системском Капета́новић.)

[Astijanaks]

А што би то било различито од топонима? Како се говори у датом месту, тако је правилно (уз метатонијска прилагођавања): крагујѐвачкӣ, пожарѐвачкӣ (мада је ваљда још код Вука по̏жаревачкӣ, како нико не говори, поред -ѐвачкӣ). Не знам како је лазаревачки, сасвим могуће лазарѐвачкӣ.

У реду, у Београду увек чујем Лазарѐвачкӣ дру̏м, због тога питам, а такав ми нагласак и звучи логично и очекивано.

Па не може се мењати кс. осим у локативу, где је евентуално у Ба̀ру, мада и да постоји та црта, вероватно се занемарује због метатактичког преношења.

За локатив сам и питао заправо, требало је да будем прецизнији.  Просто због сличности са ба̏ра, 4. у ба̏ру. Није исти падеж, али некако чудно звучи.

[Шоми]

Ја говорим кра̏гујевачкӣ, по̏жаревачкӣ, ла̏заревачкӣ.

[Astijanaks]

Што је у реду, Милоше.

Кад споменусмо Вука… Он нпр. даје Пѐтрова го̀ра и Пѐтрово по̏ље. Није Пе̏трово/-а?

Становник Пе̏ћи код њега је Пе̏ћа̄нин. Није ми такав спонтани нагласак.

П. С. Зашто је код њега по̏рез, а нпр. РСЈ не даје такву могућност? Да не отварам сад нову тему, али ето, може и да се одвоји…