(Често имам проблем да у свом говору за кратки акценат одредим да ли је узлазни или силазни, ово је један пример.)
Ако има
У̀ме̄ле̄нце, онда је сигурно силазни. У ствари, треба
у̀ Меле̄нце, без дужине.
Ja ipak mislim da je najrasprostranjeniji pogrešni toponim Bȅograd.
Клајн се у једном чланку залагао управо за прихватање и тога.
А шта се догађа с придевима? Је ли исправно рећи лазарѐвачкӣ и сл. и има ли норма неки став о томе? Важи ли таква промена места нагласка, и врсте, и за друга места? Или се ипак можда каже само кра̀гујевачкӣ, по̏жаревачкӣ?
А што би то било различито од топонима? Како се говори у датом месту, тако је правилно (уз метатонијска прилагођавања):
крагујѐвачкӣ, пожарѐвачкӣ (мада је ваљда још код Вука
по̏жаревачкӣ, како нико не говори, поред
-ѐвачкӣ). Не знам како је
лазаревачки, сасвим могуће
лазарѐвачкӣ.
Нико не зна је ли Бар краткосилазни у свим падежима?
Па не може се мењати кс. осим у локативу, где је евентуално
у Ба̀ру, мада и да постоји та црта, вероватно се занемарује због метатактичког преношења.