Ma kakav Kemon, čovek je Kimon, lepo je rekao Srećko.
(To u ispred n i m može da bude e samo kad su grafički u istom slogu, a ne mora ni tad.)
Francuski vokali se nazalizuju samo kad su u istom slogu sa m i n, tj. na kraju reči ili ispred suglasničke grupe. Takve transkribujemo po šemi (aim, im, em, um > ем), (am > ам), (om > ом), pri čemu izvorni zapis nazalnog suglasnika (m ili n) čuvamo, mada ih Francuzi u govoru ne razlikuju:
d’Alembert - /dalãbɛ/ - Дал
амбер
Vincent - /vɛ̃sã/ - В
енс
анparfum - /parfœ̃/ - Parf
eminače, samoglasnik nije nazalizovan, i transkribuje se "po Vuku", osim (um > им):
Cumont - /kymõ/ - к
имон
Lumière - /lymjɛ/ - Л
им(и)је
Simone - /simɔn/ - С
имон(а) (ž.)
Simon - /simõ/ - С
имон (m.)
Demy - /dəmi/ - Д
еми
Verovatno sam tu i tamo pomešao kvalitete vokala u IPA zapisu, neka me Beauleau ispravi, ali to je otprilike to.