Списатељица је настало као с- + писа(ти) + -тељ + -ица. То је равноправна реч с речју књижевница, каже РМС. Обе означавају женску особу писца и обе се могу користити. Забележена је још и реч списатељка, с истим значењем, наравно.
Речи БОГ, ГОСПОД, СВЕВИШЊИ, БОГОРОДИЦА пишу се малим словима када имају опште (заједничко) или атрибутско значење, или када се употребе у множинском облику. Тако се пишу ове речи и у свим фразама: не дао бог, за име бога, за бога милога, боже (ме) прости, на силу бога, убити бога у некоме итд. У једнобожачким религијама се пак називи за божанства схватају као једини у својој врсти одн. као властита имена, па се пишу великим словом: Бог, Јехова, Шива, Алах, Буда. Тако се пишу и устаљене замене за Христа — Господ, Свевишњи, Свемогући, Спаситељ, Бог Отац, као и Богородица, Богомати, Госпа за Христову мајку. — Правопис, т. 44аб.
