Naša imena u stranim jezicima

[Бруни]

Не заборавите Милана Панику (Милан Панић — Milan Panic).

Moje kolege Savića i Panića su na boravku u Americi u (polu)šali zvali Savage i Panic.

Moje prezime uvek u Kataloniji izaziva lagan smešak jer se bez dijakritika izgovara isto kao i katalonska reč za peršun…

[NouvelleVague]

  Ијаооо мој омиљени першун. То ја морам знати јер ја користим иди у першун као узречицу уместо силних псовки а и некако сам се заинатила и пошто је свуда ееееекстрааааа, кууууул.. реко’ ви терајте тако, ја ћу вала овако. Мада се неко љути када то кажем па следи "Шта глумиш финоћу, назови праву ствар правим именом." Е, онда пожелим ту особу да засујем свим могућим псовкама које знам из свих језика и наравно једну добрану шамарчину. Па нека будем после тога прозвана неваспитано, али ће тада имати прави разлог, а не онај који он измишља. С тим што знам да ће изостати шамарчина, али језичка није никада. 

Ноо.. Ја бих своје име ставила само на латиницу са све нашим кукастим словима. Јесам безобразна, али када ми можемо знати њихово (укључујући она слова приликом транскрипције) вала, могу и они знати. И мени би било драго да питају и да се занимају како се пише, како се изговара и ја бих то објаснила лепо и вежбали бисмо и све би било супер.

Ми смо добили сада новог лектора, и још га проверавам, али је он изгледа много бољи од старе лекторке! Која је захтевала да пишемо латиницом и није се ни трудила да изговара како треба нити се трудила уопште да се мало распита о томе. И онда се ја наљутих и свуда сада пишем ћирилицом. Ма.. Мој притајани бес испољавам на притајан начин 

Али они би рецимо Данијела ставили и изговорили као Даниела. Андријана као Адриана, евентуално Андриана, али ја у Италији то нисам чула, само Адриано (мушко име). Сад размишљам и за Андреа. Била је једна девојка, али не могу тврдим да ли су је звали Адреа или Андреа. хм..

Михајло Идворски Пупин је, на пример, традиционално Michael Idvorsky Pupin.

Ми смо имали Михајла, деку поред нас, рођак, мада су га звали Мјајло (ценим да је то на влашком, јер га је прабаба тако звала а и увек су причали на влашком). Е, сад.. други рођак, клинац, сада мало већи хД, живи у Вечу, и он себе зове (а и сви остали) Михаел. Мада га моји зову и Михајло хД или Мики хД а чула сам варијанту Микаел. Не знам како га зови другари тамо, мајка га зове Михаел (и то тако нагласи то Х, да је мени слатко да је слушам, још и следи аееееел).

А Срђан? Srdjan? Занима ме како би они то изговорили а тек написали по њиховом.
Мени сад паде на памет то име. Пошто знам да они скину слово Н и остане Срђа, али то ђ је нешто између ђ и џ.
Да ли би они можда ставили неке еквиваленте? Тетка је хтела да стави Срђан као Sergio.
Ја сам једног Давиде звала баш тако. Не знам да ли је грешка, али је и он тако изговарао своје име, и онда сам се ја држала по његовом. Пробао је онда он моје име по мом и било је то… јоој.. 
Мислим да је тета оставила Ј у свом имену али је скинула Ћ и оставила онако С без дијактричког знака.