Српски језички атеље > Фонологија

Изговор гласова Н и Л

<< < (3/3)

Rancher:
Је л’ ми се чини или овај новинар има два изговора гласа /r/? У речи програму ми звучи (благо) атипично, док је у пријатно пак валидно: https://www.youtube.com/watch?v=Jmd4xlg3t3Y&t=294

Father Jape:
Da, i meni deluje da je prvo atipično (nekakva dorzalno-uvularna varijanta), a ovu drugu čujem kao uobičajenu realizaciju /r/. Možda je veća verovatnoća da će proizvesti ovo drugo na početku naglašenog sloga.  [neznam]

Father Jape:

--- Цитат: J o e у 20. 05. 2019. у 18.22 ---То сам и ја приметио на снимцима првих спикера Радио Београда, и још код старих певачица народне музике попут Ксеније Цицварић и Маре Ђорђевић, мада сам за ове друге увек мислио да је то до неке певачке дикције а не до језика. Ксенија је из Стевановићевог краја.

--- Крај цитата ---


Evo dobrog primera za naše pojmove izrazito svetlog, odnosno palatalizovanog /l/, kakvo se danas retko čuje:

https://www.youtube.com/watch?v=rTnZY7sTQZE&t=17s

U pitanju je špica za poznatu radio-emisiju Kod dva bela goluba. Ne znam kad je snimljena, ali i dan-danas ovako zvuči.
Dakle na samom početku, oko 17. sekunde, pokojni glumac Milan Puzić izgovara ime emisije, tako da imamo dva primera /l/, oba prilično svetla.

Naravno, ne mislim da je Puzić (r. 1926. u Kruševcu) inače tako govorio, ni privatno ni u većini uloga. Evo ga recimo u Vrućem vetru, gde u dijalogu njegova /l/ nisu toliko svetla:
https://www.youtube.com/watch?v=438NK6_vkT8
Ovo iz špice bi se moglo nazvati „prefinjenim”, „binskim” /l/; ne bi me čudilo da su, tamo gde je predavana elokucija i dikcija, upravo takvo nešto savetovali.

Rancher:
Требало би да су и ови изразито светли: 1 и 2. Уочавам разлику, посебно јер Шојић одмах потом изговара лепо, али јако суптилно за моје уши. Како се уопште производи тај глас у односу на /ɫ/? И да ли је идентичан далматинском Л? Користи ли се још негде у региону данас?


--- Цитат: http://www.zarez.hr/system/issue/pdf/463/125.pdf ---“Dalmatinsko” L
Specifičan izgovor glasa “l” u Dalmaciji zvuči maznom mekoćom; zato ga izgovaraju samo žene (muškarcu bi takav izgovor doveo “pod upitnik” njegovu heteroseksualnu orijentaciju). “Obično” l oblikuje isključivo jezik, ukočen i napet, ubadajući vrškom u sjekutiće gornje vilice kao sablja. Zato je ono neprimjetno; u riječi, naglasak je uvijek negdje drugdje. Naprotiv, “dalmatinsko” l je uvijek u centru pažnje, jer ga oblikuju čitava usta. Jezik se mljaskavo prisloni o hrapavost nepca pa se otpušten meko zaustavi na sjekutićima donje vilice. U tom “ispaljivanju” on napuhne obraze, stvarajući zvuk sličan coktanju, puninom jednak odzvanjanju konjskog kasa kaldrmom.
--- Крај цитата ---

Father Jape:
Da, na prvom linku je svakako kod prvog govornika svetlije nego kod Šojića (mala plava vs. lepa).
Ali svakako je u pitanju kontinuum… odnosno, lako je zamisliti i mnogo tamnije /l/ od Šojićevog, i svetlije od Dvornikovog.

Evo kako to otprilike izgleda:
https://d3i71xaburhd42.cloudfront.net/f85df8d81bc085dfbd4256d00df117b31bb0e329/10-Figure1-1.png

Danijel Džouns pominje kako je jezik u poziciji za i kod svetlog a u poziciji za u kod tamnog (ali naravno i sve između je moguće).

Навигација

[0] Списак порука

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање