Српски језички атеље > Прозодија

Акценатски монструми

(1/9) > >>

Rancher:

--- Цитат: http://www.rts.rs/page/blog/sr/kultura/post/121/Ђорђе+Јанковић/1497/Још+акценатских+монструма.html ---Још акценатских монструма

Мада иза „неподношљивих“ пренесених акцената стоје добри аргументи, реална је и потреба да стандардни језик иде за развојем и језичким осећањем образованих говорника.

Ипак, наши лингвисти ваљда држе — то је друга предрасуда од две главне — да је народ марва. Можда оне свиње и говеда из чувене Вукове реченице. А да самог писца речника који прописује аСЍстент питате каже ли бар он тако, нећете добити потврдан одговор. Зато говорници имају свако право да негодују.

Некад се отуд у поменутим иначе бесловесним форумским расправама нађу прави бисери, иза којих би и филолог могао да се потпише:


* Не мора се бити професионални лингвиста да би се добро знао матерњи језик.
* Српски језик је заправо језик српског народа и не трансформише се сходно правилима, већ правила извиру управо из језика онаквог како га народ говори.
* Сви они знају како треба да се говори и зашто је то у духу језика, само имају мали проблем: у Србији тако нико не говори. … 99% Срба нема појма „како треба“.
* Проблем је што су многи лектори по свом менталитету обични штребери, који једва чекају да знају нешто боље од неког другог. Да буду Свети Тумачи Велике Тајне Правописа и Граматике.
То каже народ. А ви размислите чији је српски језик. Добро дође она крилатица РТС-а, коју ћу допунити. Власништво образованих грађана Србије.

Да се мало, за крај, поиграмо са живцима. Једино средство: место акцента. Спремни? Слушајте пажљиво.

АЛÈксāндар, иденТЍфиковати, раЗНÒрāзни, КÒНкретно, еФЍкасно. Не реагујете? Можда сте се већ навикли. ИнвВÈстӣтор, кореПÈтӣтор. Ништа? Чујте даље. СредЊÒшкōлāцā, поЛЍцāјāцā, репрезенТÀтӣвāцā. Није заболела глава? А иДЍот, паРÀдајз, те арХЍтекта, каТÀракта и, наравно, кореСПÒНдент, диЈÀмант, хоРЍзонт, лаВЍринт? Још, кажете? Нека тече… АУ̀стрāлија, ИнДÒнēзија, лабоРÀтōрија, опсерВÀтōрија, конзерВÀтōријум, ауДЍтōријум. Стање вам је, видим, прединфарктно, али завршимо започето: аЛУ̀мӣнијум, екВЍлӣбријум, циЈÀНкāлијум. И трешња наврх колача: аУ̀дӣција.

Нешто се, очито, мора мењати. Није ред да стециште акцентолошких расправа буду форуми о лепоти, где један на сав глас виче против „помодног“ акцента Ȁмерика, а други из истог разлога протерује АМÈрику. Свијету се, изгледа, не може угодити. А не може се ни оном ко о томе званично одлучује објаснити да промашује суштину норма која на силу прописује теЛÈвӣзија и теЛÈвӣзор, али практично нема решење за ЕвроВИ̑зија и суперВИ̑зор.

Одговорних за нечињење и овај пут, наравно, нема. Као што се у нас не зна ни ко треба да проверава јесу ли докторати плагирани, зашто се школство урушава. Језичка политика је, уосталом, тако општа ствар. Врућ кромпир се пребацује из руке у руку, док се, претпостављам, чека новац за пројекат одавно бачен ад акта Одбора за стандардизацију српског језика.

Коначно, једно питање за оне који седе скрштених руку док гледаоци РТС-а запомажу, чупају косу и развијају тикове на наше нормиране акценте. Докле?!

Ђорђе Јанковић
--- Крај цитата ---

Father Jape:
Ka’ u Njegoša. Svaka mu je, misli se.

EDIT: Ja, uzgred, tek sad otkrivam da RTS ima blog na sajtu.

Dacko:
Dobri su mu i ostali tekstovi na blogu. Hvala, Rančere, što si ovo postavio i tako me uputio na njih.

Rancher:
Нема начем. :) Сасвим случајно налетех на овај текст у некој групи и морао сам да га поделим! Остале текстове нисам читао, али ћу погледати.

Marie:
Tekstovi na RTS-ovom blogu su odlični!  [yes]

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

Пређи на пуно издање