Акценатски монструми

[Rancher]

Акценатски монструми

Мало тога од језичке проблематике интригира људе. Папарацо потера за звездом Гранда и најновији твит турбофолкуше трку чине неравноправном. У једном пак и досадна лингвистика има чиме да парира.
Довољна је једна моја реч — акценти — и ваше се асоцијације живо буде. Кад вам их неко помене, или ћете брзином светлости скренути с теме, уверени да је то нешто неразумљиво и несавладиво, или ћете потегнути пироћански или новосадски говор као повод за шегу. Највећој групи ће, ипак, аутоматски кренути да, уз псовке, излази пара на уши од помисли на телевизијске, спикерске акценте, понајвише РТС-ове.
Да одмах рашчистимо. Чим су вам запарали уши, значи да слуха за акценте имате и да они нису неухватљиви. Стога немате оправдања да о њима не чујете још понешто и да размишљате с предрасудама.

Две су главне заблуде. Прва — да је пренесени, новоштокавски нагласак теЛÈвӣзор, ЈуГÒслāвија, поЛЍцāјāцā „ужасни, извитоперени“, „комуњарски новоговор“, како многи гледаоци осећају и како, не штедећи оштре речи, по интернету описују наше нормиране акценте.
Било би добро да форумаши смање доживљај. Нису померање силазних нагласака за слог уназад измислили ни лектори ни спикери РТС-а (који, кажу, „тероришу наше уши“). То је врло стара језичка појава, завршена у XV-XVI в. у прогресивнијим српск(охрватск)им говорима, који су узети за основицу нашег стандардног језика. Такво акценатско стање, уз неколико изузетака још средином XIX в., описао је Ђуро Даничић на основу Вуковог речника и народних говора. Многи од сеоских говора, узгред, и данас као најприродније осећају те „мутантске“ акценте, па као у инат спонтано говоре баш онако како нас иритира. Ако вам таква норма смета, одијум слободно можете преусмерити на злогласног пралектора Даничића, ако мислите да није добро кодификовао акцентологију, а спикере и лекторе оставите на миру.
Нормативне лингвисте пак — немојте. Питајте их јесу ли сметнули с ума давно научену истину да се језик природно мења. Сваки закон траје неко време па престане да важи. Некада се свако к испред е и и мењало у ч или ц, а данас није тако, па имамо девојке, кесе, укидање… Исто тако функционише и ова појава: шта је од акцената пренесено — пренесено је. За нове типове речи, нарочито стране, закон више не мора важити.

Наиме, не кажемо више домаЋИ̏Н, деВȎЈка као наши стари, али кажемо пациЈȄНТ, сомБРȆро са силазним акцентима ван почетног слога. У једном смо чак и веће папе од папе: иако су код Вука сложенице без проблема имале спорни силазни акценат (типа раноРȀнилац), данас је и даље, на правди бога, забрањено пољоПРИ̏вреда, великоМУ̏ченик, полуВРȄмену.
Да је трезвености у нашој нормативистици, данас не бисмо имали само акценатске преписе (= прописе преписане из XIX в.), већ бисмо, по узору на друге стандардне језике, на неколико деценија осавремењивали норму у складу с говорним особинама друштвене елите. Не заборавимо, Вук јесте пошао од народног говора, у који спадају и новоштокавски акценти, али је убрзо закључио да језик књижевности без прилагођавања, додавања, надградње — не може.

(Још о акценатској норми у следећем тексту.)

Ђорђе Јанковић

Још акценатских монструма

Мада иза „неподношљивих“ пренесених акцената стоје добри аргументи, реална је и потреба да стандардни језик иде за развојем и језичким осећањем образованих говорника.

Ипак, наши лингвисти ваљда држе — то је друга предрасуда од две главне — да је народ марва. Можда оне свиње и говеда из чувене Вукове реченице. А да самог писца речника који прописује аСЍстент питате каже ли бар он тако, нећете добити потврдан одговор. Зато говорници имају свако право да негодују.

Некад се отуд у поменутим иначе бесловесним форумским расправама нађу прави бисери, иза којих би и филолог могао да се потпише:

• Не мора се бити професионални лингвиста да би се добро знао матерњи језик.
• Српски језик је заправо језик српског народа и не трансформише се сходно правилима, већ правила извиру управо из језика онаквог како га народ говори.
• Сви они знају како треба да се говори и зашто је то у духу језика, само имају мали проблем: у Србији тако нико не говори. … 99% Срба нема појма „како треба“.
• Проблем је што су многи лектори по свом менталитету обични штребери, који једва чекају да знају нешто боље од неког другог. Да буду Свети Тумачи Велике Тајне Правописа и Граматике.

То каже народ. А ви размислите чији је српски језик. Добро дође она крилатица РТС-а, коју ћу допунити. Власништво образованих грађана Србије.

Да се мало, за крај, поиграмо са живцима. Једино средство: место акцента. Спремни? Слушајте пажљиво.

АЛÈксāндар, иденТЍфиковати, раЗНÒрāзни, КÒНкретно, еФЍкасно. Не реагујете? Можда сте се већ навикли. ИнвВÈстӣтор, кореПÈтӣтор. Ништа? Чујте даље. СредЊÒшкōлāцā, поЛЍцāјāцā, репрезенТÀтӣвāцā. Није заболела глава? А иДЍот, паРÀдајз, те арХЍтекта, каТÀракта и, наравно, кореСПÒНдент, диЈÀмант, хоРЍзонт, лаВЍринт? Још, кажете? Нека тече… АУ̀стрāлија, ИнДÒнēзија, лабоРÀтōрија, опсерВÀтōрија, конзерВÀтōријум, ауДЍтōријум. Стање вам је, видим, прединфарктно, али завршимо започето: аЛУ̀мӣнијум, екВЍлӣбријум, циЈÀНкāлијум. И трешња наврх колача: аУ̀дӣција.

Нешто се, очито, мора мењати. Није ред да стециште акцентолошких расправа буду форуми о лепоти, где један на сав глас виче против „помодног“ акцента Ȁмерика, а други из истог разлога протерује АМÈрику. Свијету се, изгледа, не може угодити. А не може се ни оном ко о томе званично одлучује објаснити да промашује суштину норма која на силу прописује теЛÈвӣзија и теЛÈвӣзор, али практично нема решење за ЕвроВИ̑зија и суперВИ̑зор.

Одговорних за нечињење и овај пут, наравно, нема. Као што се у нас не зна ни ко треба да проверава јесу ли докторати плагирани, зашто се школство урушава. Језичка политика је, уосталом, тако општа ствар. Врућ кромпир се пребацује из руке у руку, док се, претпостављам, чека новац за пројекат одавно бачен ад акта Одбора за стандардизацију српског језика.

Коначно, једно питање за оне који седе скрштених руку док гледаоци РТС-а запомажу, чупају косу и развијају тикове на наше нормиране акценте. Докле?!

Ђорђе Јанковић

[Father Jape]

Ka’ u Njegoša. Svaka mu je, misli se.

EDIT: Ja, uzgred, tek sad otkrivam da RTS ima blog na sajtu.

[Dacko]

Dobri su mu i ostali tekstovi na blogu. Hvala, Rančere, što si ovo postavio i tako me uputio na njih.

[Marie]

Tekstovi na RTS-ovom blogu su odlični! 

[Duja]

Temi su se pridružili i Zoran Kesić i Olivera Kovačević:

http://www.b92.net/video/24minuta.php?yyyy=2015&mm=03&dd=03&nav_id=964031

od 19:40 počinje nama zanimljiv deo (mada je cela emisija bila odlična).

[Duja]

Vlado Đukanović juče na Beogradskom programu:

https://www.youtube.com/watch?v=BdrOjukS6aw&t=11m37s

Najbolji deo je oko 15:30, gde objašnjava fenomen Aùstrālija, dirìgent — "nisam blesav da tako govorim!"

[Тузор]

Искључивост ником добра није донела, поготово не стручњацима за поједина питања. То што господин Ђукановић изрече посредна је увреда, примера ради, Десанке Максимовић и свих других који су изговарали, и изговарају, поједине речи са тим дивним "певајућим" дужинама.

[mmalinovski]

Vlado Đukanović juče na Beogradskom programu:

https://www.youtube.com/watch?v=BdrOjukS6aw&t=11m37s

Najbolji deo je oko 15:30, gde objašnjava fenomen Aùstrālija, dirìgent — "nisam blesav da tako govorim!"

rekao je i da bi u budućnosti trebalo propisati troakcenatski sistem, što je malo manje smešno

[Зоран Ђорђевић]

Lane Gutovic - Voditelji su ubice srpskog jezika:
https://www.youtube.com/watch?v=Dw_bTnqAPM0

[Father Jape]

https://noizz.rs/noizz-news/otisli-smo-na-rts-da-ucimo-akcente/s3t9r3l

[Duja]

https://noizz.rs/noizz-news/otisli-smo-na-rts-da-ucimo-akcente/s3t9r3l

[Зоран Ђорђевић]

Најновији монструм са РТС-а: мамОграф.

[mmalinovski]

šta fali tome? ja tako govorim.

[alexl]

Kod mene: hȉstogram,  tȅlegram, mȁmograf.

[Зоран Ђорђевић]

šta fali tome? ja tako govorim.

Не знам одакле си, али онај пречански акценат са мало отегнутим "о" није монструозан.
Овај са РТС-а је тврд и јак. Доктори не говоре тако.