Српски језички атеље > Фонологија

Ponašanje grupa glasova KE/GE

(1/2) > >>

DrugMauzer:
Već duže vremena me zanima jedna fonološka pojava. Naime, čuo sam mekši izgovor suglasnika /k/, /g/ ispred prednih samoglasnika (konkretno - ispred /e/), koji bismo mogli da zabeležimo kao [k(ʲ)e], [g(ʲ)e] ([dɛvɔjk(ʲ)e] `devojke`, [nɔg(ʲ)e] `noge`) umesto očekivanih [kɛ], [gɛ]  ([dɛvɔjkɛ], [nɔgɛ]). Mog beleženja nisam siguran, ali verujem da se neko od vas susreo s ovom pojavom. Dodam još da sam naravno oba izgovora - mekši i tvrđi - čuo kod izvornih korisnika.

Moje pitanje je da li je mekši izgovor grupa KE/GE neka narečna osobina, a ako je, kojeg nareča? Iako bi bio narečni ili ne, je li to normativno ispravno?


PS. Ova pojava možda tako me zanima, jer ima paralelu u poljskom. Naime, zbog tzv. četvrte palatalizacije sve staropoljske grupe *ke, *ge su postale meke (np. /paznokʲetɕ/ `nokat`, /gʲerka/ `igrica`), a ispred Drugog svetskog rata ta pojava je imala uticaj i na pozajmice (np. polj. /ɛvangʲelja/ `jevanđelje`, /gʲenɛrał/ `general`, /pokʲer/ `poker`), pa za danas je osobina govora starije inteligencije. Još dalje - i karakterističnije - je pošla 4. palatalizacija u varšavskom nareču, naime, tamo imamo takve oblike: acc. sg. f. psl. *nogǫ > nogę > varš. /nogʲe/ `nogu`, /rɛŋkʲe/ `ruku`. Samo kao mali kuriozitet.

Vukvuk:
Svakako jeste malo "mekši" izgovor /k, g, x/ ispred [e, i], doduše ne toliko mek kao npr. u ruskom (ne znam kakav je poljski izgovor), ali čini mi se da zavisi i od pozicije prema akcentu i/ili vrste akcenta (koja posredno utiče na otvorenost vokala). U svakom slučaju, mislim da nije neka dijalekatska osobina, bar meni/nama nije poznata kao takva.

Slušajući sada sebe, primećujem da imam dosta meko [k] u devojke, što može da ima veze i sa ovim [j] ispred, ali i u rúke (gen. sg.) i u rûke (nom. pl.), gde je ispred [u]; [k] u poker mogu da izgovorim i mekše i tvrđe, ali imam srazmerno tvrdo [g] u general ili noge. Jevanđelje je kod nas svakako sa [dʑ].

DrugMauzer:
Hvala Vam za odgovor! Nikada ne bih pomislio o vezi s akcentom - očigledno moram da više čitam o fonološkim detaljima, o uticaju prozodije na vokalizam. Složene i zanimljive stvari. Teško će mi biti da shvatim akcenat, ali, slušajući lektora ili filmove, pokušam da pazim na njega više u vezi s ovim /ke/, /ge/, /xe/.

Šta se tiče sličnosti ili razlike između poljsko-ruskog i srpskog izgovora, naravno i Rusi, i Poljaci izgovore ove grupe mekše nego Srbi; samo tendencija je slična.

EDIT:
Uradio sam malu "komparativnu analizu":
devōjkʲe, rúkʲe, rûkʲe, pòker ~ pòkʲer (?), genèrāl, nȍge
- da li bi to bio uticaj dužine?

Duja:
Ja tu pojavu, kao izvorni govornik, nisam primetio. To ne znači da ne postoji, naprotiv: to samo znači da su [kj] i [gj] alofoni od [k] i [g]. Ne verujem, doduše, da to umekšavanje ide čak do [c] i [j-], ali može svašta da bude: naše uši prosto nisu programirane da tu razliku čuju.

DrugMauzer:

--- Цитат ---Ja tu pojavu, kao izvorni govornik, nisam primetio. To ne znači da ne postoji, naprotiv: to samo znači da su [kj] i [gj] alofoni od [k] i [g]. Ne verujem, doduše, da to umekšavanje ide čak do [c] i [j-], ali može svašta da bude: naše uši prosto nisu programirane da tu razliku čuju.
--- Крај цитата ---
Nisam nikakav fonetičar, ako ne čujem dobro razlike akcenata, ali sam siguran da razlika između [k], [g], [x] i njihovih mekih alofona može da postoji. Međutim, i mi se ne čini da bi efekti ove pojave mogli da su čak [c] i [ɟ].

Premda bi to ne bilo fonološko, nego samo fonetičko, ipak fonološko uopštenje nije sve - ove sitnice mogu da imaju dosta veliki uticaj na naturalnost govora.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

Пређи на пуно издање