1) Зашто кад кажемо "видимо се у недељу" јавља се акузатив, а кад кажемо "видимо се у новембру" - локатив? Да ли постоји неко правило или једноставно тако се каже?
Stevanović uočava ovu pojavu, ali ne nudi objašnjenje. Navodim njegov komentar („Savremeni srpskohrvatski jezik“, II tom, t. 430).
„U vezi s upotrebom ove predloško-padežne veze u funkciji vremenske odredbe potrebno je istaći da je tu u upotrebi uglavnom oblik akuzativa s predlogom u, iako se ne oseća nikakva usmerenost prema dotičnom vremenskom pojmu (isp.:
u dan,
u veče (odn.
uveče),
u podne,
u nedelju,
u ponedeljak,
u četvrtak,
u subotu,
u jesen,
u zimu). Ali se kaže
u godini dana,
u mesecu,
u januaru,
u martu. A složeni prilozi:
ujutro i
ujutru upotrebljavaju se u jednom ili drugom obliku — uglavnom zavisno od rekcije upravnog glagola. Međutim, od imenice
noć u upotrebi je češći oblik lokativa s predlogom
u (
To se desilo u n o ć i). U primerima s oblikom akuzativa, kakav je u stihovima (G. Krkleca):
Izađi u n o ć… idi /…/ Divlje ruže opijat će te putem (Izabrane pjesme, 2) — ne zapoveda se da onaj kome se govori ide u toku noći, nego da ide
u m r a k, bolje reći
p o m r a k u. A u primerima:
Otac je došao kasno u n o ć sa svadbe (A. Kovačić, U registraturi, 17), kao da je rečeno — došao je kada se već bilo zašlo duboko u n o ć.“
2) Је л’ се каже "сва три краља", али "свих пет краљева" ?
Da.
3) И највећи проблем! "Један мој брат, два моја брата, три моја брата, четири моја брата, пет мојих братова или пет моје браће или петоро мојих братова или петоро моје браће?!?" Баш не могу да установим!
Pošto su u pitanju samo osobe muškog pola, treba reći
petorica moje braće.
4) Колико ја знам у српском постоји три речи мушког рода, које имају две варијанте у множини. То су "докуменат", "акат" и "факат" (добро, "факат" више Хрвати користе). И ево питања - кад кажемо "моји документи" или "моји акти" - све ми је јасно, али кад кажемо "документа" или "факта", онда заменица "моји" мења се на "моја" или не? И како се тачно каже - "Два моја документа", али "пет мојих докумената", јел тако?
Ne bih mogao sad napamet reći jesu li ovo stvarno jedine tri takve imenice, no to nije ni toliko bitno. U svakom slučaju, množina je
moja dokumenta (ili, naravno,
moji dokumenti). Kaže se
dva moja dokumenta ali
pet mojih dokumenata, no ovo kod broja dva nema veze s tom množinskom višeznačošću (ona bi došla do izražaja kad kažemo npr.
sva moja dokumenta, odnosno
svi moji dokumenti).
